Fenomeni

Martin Hajdeger – Večernji razgovor u logoru za ratne zarobljenike u Rusiji između mlađeg i starijeg čoveka [Gradac – Alef 105]

„Večernji razgovor u logoru za ratne zarobljenike u Rusiji između mlađeg i starijeg čoveka“ Martina Hajdegera je nastao u maju 1945. godine. Ovaj tekst, međutim, ne daje nikakve informacije o Hajdegerovim stavovima prema nacizmu ili nekom (drugom) političkom pitanju, ali motiv za njega mogao bi biti lične prirode. Razgovor je smešten u logor za ratne zarobljenike u Rusiji, a Hajdeger se pribojavao da bi se tamo mogla nalaziti njegova dva nestala sina, otud je i razgovor između mlađeg i starijeg čoveka, konstatuje između ostalog u tekstu o knjizi prevodilac Miloš Todorović.

Martin Hajdeger (1889 — 1976) je bio nemački filozof. Posebno značajan je Hajdegerov doprinos tumačenju Ničeovog dela. Hajdeger je odlučujuće uticao na formiranje mnogih filozofskih pravaca postmoderne, ali i izazivao kontroverze svojim vezama sa nacistima tokom ranih tridesetih godina. Uz Huserla Hajdeger se smatra za najuticajnijeg filozofa kontinentalne tradicije.
Počeo je da studira teologiju ali se ipak opredelio za filozofiju, koju je studirao u Konstanci i Frajburgu.


Veliki uspeh knjige „Biće i vreme“ omogućio je Hajdegeru da postane profesor u Frajburgu. Predavao je filozofiju sve do penzionisanja 1945. Penzionisale su ga francuske okupacione vlasti, zbog poznatog rektorskog govora u vreme dolaska nacista na vlast, u kome je slavio “Istorijski poziv Nemačke…”. Ostatak života proveo je povučeno u planinskoj kući na padinama Crne šume, ispod Švarcvalda. Hajdeger se smatra jednim od najuticajnijih filozofa 20. veka. Posebno je značajan njegov uticaj u kontinentalnoj filozofskoj tradiciji (posebno na Žan Pola Sartra) a takođe je uticao na istaknutog rimokatoličkog teologa Karla Ranera.
Hajdeger je umro u Frajburgu in Bresgau 1976.