Fenomeni

Mišinova pobeda [Tema: Harms]

Mišinu rekoše:

– Hej, Mišine, ustaj!

Mišin reče:

– Neću – i nastavi da leži na podu.

Tad Mišinu priđe Kalugin i reče:

– Ako ti, Mišine, ne ustaneš, ja ću te naterati na to.

– Nećeš – reče Mišin, nastavljajući da leži na podu.

Mišinu priđe Seliznjeva i reče:

– Vi se, Mišine, večito valjate na podu u hodniku i smetate nam da se tamo-amo krećemo.

– Smetao sam i smetaću – reče Mišin.

– E pa, znate – reče Koršunov, ali mu Kalugin upade u reč i reče:

–Ma šta se tu toliko raspravljamo! Zovite miliciju.

Zvali su miliciju i pozvali milicionera.

Kroz pola sata došao je milicioner sa domarom.

– Šta se ovde dešava? – upita milicioner.

–Pogledajte – reče Koršunov, ali mu Kalugin upade u reč i reče:

– Evo. Ovaj građanin sve vreme leži ovde na podu i smeta nam da prolazimo hodnikom. Mi smo ga i tako i ovako…

Ali tu Kaluginu upade Seliznjeva u reč i reče:

– Molili smo ga da ode, ali on ne odlazi!

– Da – reče Koršunov.

Milicioner priđe Mišinu.

– Vi, građanine, zašto ležite ovde? – upita milicioner.

– Odmaram se – reče Mišin.

– Ovde, građanine, ne treba da se odmarate – reče milicioner. – Gde vi, građanine, živite?

– Ovde? – reče Mišin.

– Gde je vaša soba? – upita milicioner

– Prijavljen je u našem stanu, ali sobe nema – reče Kalugin.

– Sačekajte, građanine – reče miliciner – sada ja razgovaram s njim. Građanine, gde vi spavate?

– Ovde? – reče Mišin.

– Molim vas – reče Koršunov, ali mu Kalugin upade u reč i reče:

– On čak kreveta nema i valja se javno na golom podu.

– Već dugo vremena oni se žale na njega – reče domar.

– Potpuno je nemoguće prolaziti hodnikom – reče Seliznjeva – ne mogu večito da prekoračujem muškarca. A on namerno protegne noge, pa ruke ispruži, pa na leđima leži i promatra. Ja dolazim umorna s posla, potreban mi je odmor.

– Da dodam – reče Koršunov, ali mu Kalugin upade u reč i reče:

– On i noću ovde leži. O njega se u mraku svi spotiču. Zbog njega sam pocepao svoje ćebe.

Seliznjeva reče:

– Iz džepa mu večito ispadaju nekakvi ekseri. Nemoguće je hodnikom ići bos, ideš i gledaš da ne ozlediš nogu.

– Pre neki dan nameravali su da ga zapale petrolejem – reče domar.

– Polili smo ga petrolejem – reče Koršunov, ali mu Kalugin upade u reč i reče:

–Polili smo ga petrolejem samo da bi ga zaplašili, ali nismo nameravali da ga zapalimo.

– Ma ja ne bih dopustila da u mom prisustvu spale živog čoveka – reče Seliznjeva.

– A zašto ovaj građanin leži u hodniku? – neočekivano upita milicioner.

– Eto ti ga na! – reče Koršunov, ali mu Kalugin upade u reč i reče:

– Zato, što on nema drugog stambenog prostora: evo, u ovoj sobi živim ja, u ovoj evo ona, u ovoj evo on, a Mišin živi ovde u hodniku.

– To ne valja – reče milicioner. – Trebalo bi da svi budu u svom stambenom prostoru.

– Ali on nema drugog stambenog prostora, osim hodnika – reče Kalugin.

– Upravo tako – reče Koršunov.

– Eto, on je večito tu i leži – reče Seliznjeva.

– To ne valja – reče milicioner i otide zajedno sa domarom.

Koršunov priskoči Mišinu.

– Šta je? – povika- Kako vam se ovo dopalo?

– Pričekajte – reče Kalugin i, prišavši Mišinu, reče: – Je si li čuo, šta je govorio milicioner? Diži se s poda!

– Neću – reče Mišin, nastavljajući da leži na podu.

– On će sad namerno i dalje da leži ovde – reče Seliznjeva.

– Jasno – rekao je razdraženo Kalugin.

A Koršunov reče:

– U to ne sumnjam. Parfaitment!

Danil Harms

  1. novembra 1940.