Kad su već onakvi, crni i nikakvi, ubuljučeni grčki bogovi, kakvi li su tek ljudi…
Kad su onakvi ljudi, kakvi li su tek ljuđi i junaci, koji su manji od ljudi taman koliko su ljudi manji od bogova…
Kad je već onaj đavolji i grčki Olimp onako crn i ocrnjen, kakav li je tek ovaj naš crni i precrnjeni Olimp…
Kad je već onaj Olimp obično maštanije i fantazija, kakvo li je tek ovo naše crno čudevenije na crnom Olimpu…
Olimp, na kome šenluče i krvoloče grčki bogovi, može biti i ne postoji, ali ovaj naš crni Olimp je stvarniji od crne zemljice na kojoj se vozdigao. Podnožja može biti i nema, ma crnog Olimpa mora biti- pod državnu garanciju…
Olimp je grčka planinčina koja se ušiljila ka nebu, a crni Olimp je naopaka zlogora koja se ustremila ispod zemlje…
Crni Olimp koji je zlonikao u Titogradu ili Biogradu, sasvim svejedno, naopaki je Olimp.
Naš rođeni naopaki Olimp, poznat u zoologiji i kao crni Olimp, ima sve što ima i pravi Olimp- poznat u mitologiji kao grčki Olimp.
Potpuno su slični kao jaje i mućak, a opet tako različiti. Naopaki Olimp, poznat kao crni Olimp, je zoološka, dok je pravi-pravcati Olimp, poznat kao grčki olimp, mitološka činjenica…
I u grčkoj mitologiji postoji zoologija. No, u našoj rođenoj zoologiji ne postoji mitologija. Jednostavno, potrebno je vrijeme, takozvano majstorsko rešeto, da bi se naša najrođenija zoologija pretvorila u mitologiju…Ukoliko se to uopšte i desi…
Čini mi se, ovako beznadno hejterski nastrojenom, da ovoj našoj zoologiji nema pomoći. Jednostavno, zalud protočje vremena, uzalud majstorsko rešeto… Ova zoologija nikada neće biti mitologija i- točka…
Pa može li onda, pitam se pitam, ikada ovaj naopaki Olimp u Titogradu ili Biogradu-sasvim svejedno, ikada postati pravi Olimp…
Naravno da ne može.
Kako će, o grčki bogovi, o mitološke sile, mali Aleksandar koji nikada neće porasti, postati- Zevs?! I kako će velji Milašin, koji se nikada neće smanjiti, odnosno smandrljati, postati, takođe- Zevs?!
Nikako.
Ako je naopaki Olimp u Titogradu i Biogradu, sasvim svejedno, nešto što samo liči, a nije pravo, onda je i mali Aleksandar i velji Milašin, opet nešto što liči, no ne može biti pravo…
Na naopakom Olimpu, u Titogradu ili Biogradu sasvim svejedno, ne može da stoluje i vlada pravi Zevs. Pravi Zevs je, po sili mitološkog ustava, zadužen za strahovladu na pravom Olimpu i pravom podnožju, dok je na naopakom Olimpu pravi samodržac- naopaki Zevs. U Titogradu ili Biogradu, sasvim svejedno…
Može li, o olimpski bogovi i ostala čudevenija, išta biti pravo na naopakom Olimpu…
Naravno da ne može.
Može li, o olimpski bogovi i ostala čudevenija, ijedan bog biti pravi ako je Zevs naopak…
Naravno da ne može.
Tako je to i po mitološkim i po demokratskim zakonima.
Ako je naopaka planina-naopak joj je i vrh.
Ako je naopak vrh, naopaka je i planina. Ako je naopak Olimp, onda je i Zevs naopak…
A ako je Zevs naopak, naopakiji su oni ispod naopakog Zevsa…
Kako li je samo naopaka Hera, supružnica naopakog Zevsa… a kako je tek strašna naopakost njihovih naopakih političkih nedonoščadi: naopake Atene, naopakijeg Apolona, do zla boga naopake Artemide, sačuvaj me bože naopakog Areja, sakloni me bože naopake Afrodite, pomjeri se smjesta naopakog Hefesta, kucni u drvo naopakog Hermesa…i još tuštma i tma naopakih resornih ministara, sudija i tužilaca, poslovnih bilmeza i ostalih državnih parazita na naopakom Olimpu pod spuštenim dupnim nebom naopakog Zevsa… Može li dupence biti nebo, o bogovi, o sile zemne i podzemne… Može, naravno da može, na naopakom Olimpu…
Kad li je ovako na vrhu naopakog Olimpa, kako li je tek na njegovom naopakom dnu? I mora li svaki naš Olimp da bude do zla boga- naopak…