Humanizam
U interesu primene državnog života na svim područjima čovečnosti koja se sve više razvija, naređujemo izgradnju autobusa – mrtvačnica i njihovu institucijalnu primenu; vlasti, odnosno proizvođača upućujemo da vozilo izgradi u što kraćem roku i da ga uključi u upotrebu. Autobusi se moraju proizvoditi u uobičajenim dimenzijama. U autobusu će biti jedna prostorija kojoj je pozadi priključen zatvoreni odeljak pogodne veličine za umivaonik i klozet, a spreda manja čajna kuhinja u kojoj se može spremiti jelo, kafa, čaj i sl. Autobus i kuhinja su priključeni na gasovod. Autobus je stambeno opremljen, raspolaže tepisima, zavesama i besprekornim osvetljenjem. Osuđenici na smrt imaju pravo da u autobusu provedu noć pre izvršenja kazne, i kako bi i poslednje trenutke života proveli u humanim uslovima, osuđenike treba ovim autobusima prevesti na mesto pogubljenja. Kada osuđenik pristigne u autobus, treba mu staviti na raspolaganje jelovnik kako bi on slobodno i po svojoj volji mogao da naruči za večeru raznovrsna jela i pića. Večeru mu treba doneti iz najotmenijeg restorana. Postojeća čajna kuhinja služi samo kao ispomoć. U autobusu mora postojati bife s raznim oštrim pićima, sendvičima, kolačima i desertima koji odgovaraju najvišim ukusima, koje osuđenik po volji može koristiti i bez ograničenja. U autobusu treba da bude radio, gramofon, televizor i bioskopsko platno. Osuđenik ih takođe može koristiti prema volji. Na raspolaganju su mu najnovji brojevi ilustrovanih i humorističkih listova, za gramofon mora biti obilje ploča s muzikom za igru. Uz već pomenute predmete u autobusu mora biti sto za ručavanje i sto za pušenje s tapaciranim stolicama i foteljama, sve izrađeno ukusno. Treba se pobrinuti da se vazduh u kolima dezodoriše. Na stolovima neka bude sveže nabranog cveća u vazama fine zanatske izrade. U autobusu mora da bude širok divan s prvorazrednim oprugama, koji se može zakloniti paravanom. Osuđenik ima pravo da na osnovu albuma s fotografijama izabere damu za noć koja odgovara njegovim zahtevima, i da noć provede s tom damom. Poslednje časove osuđenika država želi u svakom pogledu da učini prijatnim i želi da osuđenik još jednom okusi prava zadovoljstva života. Jednokratna nadoknada za damu može iznositi 100 (jedna stotina) forinti. Osuđenika u autobusu služi konobar u fraku, za barom ga opslužuje zgodna mlada konobarica. Osoblje za poslugu napušta prostoriju na zahtev osuđenika, i ne sme ga uznemiravati ni u intimnostima s damom, niti u odmaranju. Osuđenika ne mogu posećivati u autobusu ni članovi porodice, ni prijatelji, ni sveštena lica.
Jednokratna upotreba autobusa iznosi 560 (pet stotina šezdeset) forinti. Vlast je dužna da ispostavi račun na ovu sumu zajedno s cenom pojedinih jela i pića i honorara datog dami, i da takav račun najkasnije u roku od osam dana uruči porodici osuđenika. Označena suma se knjiži u stavku opštih poreza.
Bela Hamvaš