Onaj šašavi Šved Strindberg
sa
imenom letnjeg meseca
pisao je o ptici
koja mladunce
hrani
krvlju iz svog srca
a ja sam se prilepio
za tu
sliku kao školjka
da bih ponovo mogao
da oslušnem
mit
podigla si poklopac kutije
tamo je blistalo
kako
više neće
zlatno pero
sa telom zelenog kristala
spremno
da ispiše
sve što poželim
Posle prve groznice
rekla si
ovo je tvoje
znao sam da ne treba
da ga nosim u školu
nisam
odoleo
i ukrali su ga
o jebem ti
kako ću ovako
mali
na bilo koju stranu
uvek sam mislio
Ana može
da
vidi moju misao
moj strah
ona prolazi kroz
zidove
već si bila
u bunilu šume
znam da možeš
kao
što si se onda vratila
padam kroz sva
zakopana sećanja
oni
kažu
usrani licemeri
da se ta praznina
može napuniti
rečima
Mostar je tučak sveta
vratila
si se
liver ti je u fronclama
uspevaš da me zamisliš
ali
treba ti pet godina
da bi me zanjihala
držiš me u rukama
pobednički
dok sa mene klize
svilene vrpce
sve je
novo
kao nikad dodirnuto
uparena si
tvoj lepi brđanin
se smeši
za džep odela
prikačio je penkalo
dom je
strašno gnezdo
otvaram kljun
i ti me hraniš mastilom
Zorica Bajin Đukanović