Jasan Pogled
za Marka Srenda Kada je ušao u prostoriju vitak i veoma visok svetlost je postala sivo-srebrna izgovorio je „poum“ produžavajući glas „o“ koji se skotrljao do vrha moje cipele knjigu iz koje je čitao držao je levom rukom dok se desna kretala po vazduhu najlepša ruka koju sam videla […]
za Davida Iskoračivši iz mog telesnog polja šapnuo je čuvaću tvoju tajnu tako poverljivo da je oduvao malo prašine sa unutrašnjeg ogledala čime da se usprotivim ovim rečima pošto sam žena pa svakako mora tu biti nečeg za čuvanje nije valjda baš sve u izlogu Ali ja ne spaljujem […]
Čujem pssst čujem neću čujem ne umem čujem e ovoga puta stvarno ako nagazim senku tišine neka me za levo rame ugrize mladunče sivog đavola neka mi obmota svoj odvratni rep kao omču oko šije neka mi ukapa beli vosak u uši da ne mogu da čujem zvuk svog proćerdanog […]
za Čarlsa Simića I tako punoća se opet obznanila preciznije zaškripala je nepodmazana šarka osmeha Gost je ličio na starog rimskog boga kom su od grljenja skrojili togu nasumične veličine konfete su sipile po licima ali on je znao za tu mogućnost pa je govorio stihove nisko spuštene brade […]
Tu Mi smo tu u porubima mačjih šapica nas je nemoguće zbaciti jer tonemo i izranjamo dok se palube nervozno otvaraju kao fioke kredenaca igračaka i ukrućeni čokoladni jezici čekaju da nas liznu nas kao nagradu na dnu Uvek takvi transparentno plašljivi morske zvezde ne vole kada govorimo o potapanju […]
Ni tigrovi po indijskim selima nisu toliko ljudožderni da proždiru baš sve tkivo misli uspomene čak i brižljivo skrivene planove kao što to čini ono Nezasito pohlepno rđa i kiselina su mu tek šegrti ono i kad je sito razbija šifre najtajnijih sefova prazni oči guta i nesvarljive komade […]
za Emili Bronte Nema leba od poezije romani tu leži novac pisanje pesama zahteva nadljudski umni napor životu je potrebno vreme mudruje Mali brat dok tone u apsintni vir samozaborava A njeno vreme je okrnjeni grlić peščanog sata Ema je ta neljubljena belina koja će se iznutra ispisati listanjem […]
Direktno iz buđenja jedna te ista rečenica u dobroj akustici kupatila pokušava da ispita valjanost jučerašnjeg napora Iznad tankih greda koje pucketaju više unutrašnjih glasova se iznenada sudari baš kao ona što zna da se sudari sa svetom A reči uzvraćaju ravnom merom Zorica Bajin Đukanović Iz knjige PLANETARIJUM, Presing, […]
Ja sam A ja sam žena ja sam floret ja sam nečija mala kći rođena po narudžbini ja sam ježeva kuća za naspramnu kožu Ja sam dodirom uglačana kornjača na fontani Efi Brist ja sam Fazbinderov potisnuti gnev ja sam Prustova Selesta ja sam urođenički dečak sa zlatnim alkama na […]
Rođeni su pre buke dok su se ljudi gledali u oči ne zna se odakle je njihovo pleme krenulo zna se samo dokle je doputovalo na početku su se grlili sa drvećem koje im je darivalo svoje živote da bi oni upisivali svoje gajili su kult vatre kojim su krotili […]