Jasan Pogled
za Leonarda Vulfa Bila je to odaja u kojoj ništa nije ostajalo na mestu sem prošlosti žarača za kamin i košmara sinoćnjeg sna Samo njegova brižnost u jezgru oluje beše zaklon od iznova ohrabrenog haosa pretećeg bata novih unutrašnjih iskliznuća Zorica Bajin Đukanović Iz knjige PLANETARIJUM, Presing, 2022.
Skinuto sa potopljenog Messingera Dragi N. Iz kog sloja da ti danas odgovorim? Hajde ovako. O, DRAGI GOSPODINE N. Kada je posle duge i bolne tišine stiglo Vaše dragoceno pisamce, toliko sam se obradovala da sam odskakutala do moje guske Esmeralde i iščupala jedno pero iz njenog repa. Nije to […]
Padne kao skupocen krčag korak ka punoći izdžepari svetlost pa klisne sve što ostane je naprslina Zapali poneko ostrvo skameni u krajolik kradljivo lažljivo nagovesti drugu priliku Ne javi se ne ostavi poruku kao zalečena bolest kao poslednje kruženje pre sumraka Zorica Bajin Đukanović Iz knjige PLANETARIJUM, Presing, 2022.
za Vaska Popu Kada sam prvi put ugledala te dve ruke dlanovima dodirnute pomislih za tren sam videla hologram suštine njenu titravu senku Na vršačkom bregu stoje Haša i Vasko u sjaju prolećnog dana leđima okrenuti posmatraču a licima proticanju I dok im se ruke nežno došaptavaju oni se smeše […]
Jednosmeran je to sokak kaldrmisan strahom od napuštanja strahom od plutajućeg ludila couch castings * Postoje lica koja poseduju unutrašnju svetlost onu što prodire kroz vrstu dečje puti ona svetle samo noću majstorski obasjana spolja postoje tela koja zrače senzualnošću i kroz auru sna pogotovo tada Kada takvo lice dobije […]
Listam listam listam spolja glasom dahom listam mišlju listam cvetom misli koji se raskrili da za tren pokaže svoje sablasno lice Listam po vodi kap po kap listam pod vodom mrak po mrak listam u mraku list po list listam u šumi šum po šum Listam iznutra lik po lik […]
Iz ovog položaja mogu da vidim samo listove njenih nogu nosi žakar čarape ali ne bih mogao da kažem da li su to zapravo dokolenice ili se penju uz njene butine Kad mi se pogled propne i dokopa cele slike vidim mladu ženu u haljini od pamučnog žerseja jednostavnu kao […]
Mogla bi da pokuša da rastumači značaj ovog prizora sve dok ne iščezne svetlost devojčica na fotografiji u svečanom kineskom kostimu ima možda pet godina u ruci drži lepezu sa obrisom leptira a skupljenu joj kosu krasi lotosov cvet Kosim očima sa pozornice gleda tako nežno i pronicljivo kroz vreme […]
za Marka Srenda Kada je ušao u prostoriju vitak i veoma visok svetlost je postala sivo-srebrna izgovorio je „poum“ produžavajući glas „o“ koji se skotrljao do vrha moje cipele knjigu iz koje je čitao držao je levom rukom dok se desna kretala po vazduhu najlepša ruka koju sam videla […]
za Davida Iskoračivši iz mog telesnog polja šapnuo je čuvaću tvoju tajnu tako poverljivo da je oduvao malo prašine sa unutrašnjeg ogledala čime da se usprotivim ovim rečima pošto sam žena pa svakako mora tu biti nečeg za čuvanje nije valjda baš sve u izlogu Ali ja ne spaljujem […]