Jasan Pogled
Ja sam Silvijina prijateljicaSilvija voli savršene stvarizbog savršenog osmehaostala bi na ivici njegove senkei njeni muškarci su savršenine bih se usudila da ih sanjamniko nas nije video zajednoto je čar našeg prijateljstvavolimo senovite hladnjakei noćni čaj sa par kapi leta Silvija je biće puno mastilai njen muškarac ima zadatakda bude […]
za Milutina Petrovića Bila je to zimska promocija proturio je glavu kroz naslov svoje knjige a ja sam pomislila O Ostoja Olim Ogledalo Onda smo sišli u prethrišćansku katakombu gde smo dahom mogli da ispisujemo nestašne poruke oglasio se egzistencijalni koncept hraniti se smejuljenjem i nadom da će večernji […]
Ona čekazbunjena što za njenu smrtSmrt ne hajeobišla je dušom krugi sada se odmotava sveod kraja ka početkupa je opet obasjanaranom svetlošću Mi se prikradamopaganska decaIvica i Maricaiz bajki koje nam je čitalapitamo je za imetišinaza ljubavnemostza dom i ko smo mi njojništa Nadneseni smo nad njomsa dalekim obrisimanjenog […]
Polazna tačka Rijekaodredište Miločaniprevozno sredstvo džip Vilisodbor za dočekzbunjen dolaskom belopute mladeu uniformipita uglas zbori li ona naškikuća im je zamakkamen na kamen pa tako do nebaturska kula izvidnicai onda mit o pokloni knezaposle jedne bitkei naravno pobede Plavokosi đedplavih očiju kao morekoje nikada nije videokad bi ga jako zabolelopod […]
Bio je daleki rođak onog Buljbešto je žario po stepikada je obudoveosve su mu žene moraleda liče na atamanovui da imaju punđasta gnezda od koseda nije postao revolucionarbio bi glumac i to kakavsvoje petogodišnje žensko čedoučio je da voli suputako što bi joj rezanciprolazili kroz nos Najmlađi brat mu sezatvoren […]
Soba je bila malasa mađarskim krevetomzidom od knjigai iskrzanim Tabrizom*tako da su nam se tabanidok smo plesaliosećali imućnimškoljke su nas posmatraleiz staklenih teglii u lice nam se smejalejer smo uporno čekalida zagrizemo biser Da ne bi prolazilikroz nečiji salonprobili smo zidi iskradali se kroz kuhinjunjene zavodljive mirisesa ruba ogledalamotrila nas […]
Za vreme groznicastavim pod moj jastuk „relaksan“njegovu knjigune bi li mi odnela glavudo mog oblakaali sa klizavih korica skliznem pravokroz vrtlog naslovana stranicu poluodšivenuod listanjau pesmu sa svetalcemi malenim ogledalomu kom nikada ne uspemda prepoznam svoje licei od cvokotanjaskinem malo gleđi sa prednjih zubapa je knjiga sve više mojaa sve […]
Ponekad to bivausudio bih se da kažemgotovo kao svetkovinasa ličnim pozivomto ozarenje to ozračjeonih koji su bili tunevidljivi možda nagispremni da ostave tragnerastumačivi najboljem forenzičarusvoju krljušt svoj glassvoju senku na stepeništu Poričući nemogućnost sretanjamožda baš zbog njeoni zrače dubljei bez napora nas vodeu šupljine zajedničkog vremenanjegov glatki obuhvat Zorica Bajin […]