U teškim slučajevima Jovan je za razgovor s Gospodom biran
Jer on beše najmlađi, Isusu drag, a ozbiljan i miran,
S epitrahiljem o boku kao sveštenik pred osvećenjem, on sluša Božjeg Sina koji moli i zbori s ushićenjem.
Ustanovljuje se Služba Božja dok Krst još uzet nije.
Jovan je uzeo Azim, prihvata putir i pije.
Ispija prijatelja i učitelja, Bog se u njega toči!
Pije dušu i telo, ispija božansku krv, i pri tom zatvara oči.
Tako se srce naše otvara da najzad neko u nj prodre.
Evo Isusa sa Jovanom, evo sveštenika, evo Božje moći bodre,
Sa bezazlenim Jovanom, Bože, da se spojiš Ti ćeš znati!
Jer nema veće ljubavi no za prijatelja život dati.
Nema razmene dublje od naklonosti dvostrane,
Tek žrtvovan s Tobom on će udvojen da postane.
Taj nežni Isus zdesna Gospod je nama svima,
Upravo Ga je ispio i zna šta u srcu Njegovom ima.
U srcu Njegovom stan je gde će da obitava.
Našao je večno stanište i mesto gde će klonuti glava.
Jovan je sada star, brada mu pobelela, osedela mu griva.
Lice mu prosjalo pa se čini da svetlost se otuda sliva.
Svršava se, eto, jedna starost što čudesna je bila,
U blesku belih obrva iza kojih Anđeo drema,
Blago razmahnut orao sa tek začetih Šest Krila!
On retko govori, za tišinu se sprema.
Jovan, više no Apostol-sin, doktor je što Reč vaploti,
Reč što je Isus, kraj Majke, zavešta na Golgoti,
On koji do kraja sve vide, bdijući u gori,
Sve dok izmeđ zemlje i neba Sedmi Pečat se ne otvori,
Tek jednu reč za nas ima, i ne dodaje joj druge!
„Deco moja, ljubite jedni druge“.
Osedeo. U Efesu. Pod borom. Veče je u miru punom.
Stara, sićušna jarebica šćućurila mu se u krilu i dlan mu kucka kljunom.
Pol Klodel
(Paul Claudel 1868-1955)
Prevod: Milovan Danojlić
Pol Klodel je rođen u malom mestu Vilnev-sir-Fer, u severoistočnom delu Francuske. U Parizu je završio licej kao i studije prava, zatim političkih nauka. Godine 1890. počinje Klodelova diplomatska kariejra, koja je u celini sjajna i smatra se da je bio jedan od najistaknutijih francuskih diplomata. Službovao je u SAD, Kini, Nemačkoj, Urugvaju, Japanu i Belgiji. U zatišjima te velike diplomatske aktivnosti stvorio je impresivno pesničko i dramsko delo. Pisao je i zapažene eseje. Književni rad počinje mu pod uticajem Remboa. Prve pesme piše u aleksandrincu, kasnije, otkriva slobodni stih, ali onaj karakteristični „verset biblique“ (nejednake dužine,ali sa asonancom i rimom). Mnogi od tih stihova su svojevrsna parafraza Jevanđelja. U tim stihovima nalazimo sve elemente njegovih budućih drama, po kojima je mnogo poznatiji, a pred kraj života smatran je najznačajnijim dramskim piscem svoje generacije. Najbolja drama mu je, po mišljenju mnogih, „Marijino navešćenje“. Tu je uspeo da lirskim jezikom izrazi, u kondenzovanoj dramskoj formi, misstični elan srednjovekovnog čoveka, u vreme krstaških ratova i građenja katedrala. U sledećim dramama u centru pažnje su mu borbe između čoveka i Boga. Fatalnost antičke tragedije Klodel zamenjuje proviđenjem. Odbacimo li religioznu simboliku, misticizam i filozofiju katoličkog pisca u centru njegovih drama ostaje duga i neostvarena strast dva bića koja se stalno, dugo i uzaludno traže, a u stvari jedino se mogu pronaći u Bogu, njihovom zajedničkom idealu. Pred kraj života pomešao je reakcionarnu politiku s apoezijom i religijom pa je pevao o Arhanđelu Mihajlu kao predvodniku francuskih padobranaca u Vijetnamu. Ipak, kao pesnik, ostavio je dubok trag u francuskoj poeziji, utičući na nevelik broj pesnika, ali ipak na one najznačajnije, naročito na Sen Džon Persa.