To je ljubav.
To je
ljubav. Pokušaću da se sakrijem ili pobegnem.
Rastu
zidovi njene tamnice, kao u strašnom snu. Lepa maska se
promenila,
ali, kao i uvek, jednistvena je. Čemu moji
talismani: bavljenje
književnošću, nepouzdana erudicija,
učenje reči koje je koristio oštri
sever da opeva svoja mora
i svoje mačeve, vedrina prijateljstva,
galerije Biblioteke,
obične stvari, navike, mlada ljubav moje majke,
ratničke seni
predaka, bezvremena noć, ukus sna?
Biti sa tobom ili ne biti sa
tobom je mera moga vremena.
Već se vrč razbija na izvoru, već
čovek ustaje na cvrkut ptice,
potamneli su oni koji gledaju sa
prozora, ali tama nije donela spokoj.
To je, već znam, ljubav:
nemir i olakšanje kad čujem tvoj glas, čekanje i
sećanje,
užas življenja u budućnosti.
To je ljubav sa svojim
mitologijama, sa svojim nepotrebnim malim
vradžbinama.
Ima
jedan ulični ugao kojim se ne usuđujem da prođem.
Vojske me
već opkoljavaju, horde.
(Ova soba je nestvarna; ona je nije
videla.)
Ime jedne žene me odaje.
Boli me jedna žena
svuda po telu.
Horhe Luis Borhes