Prvi put ne plačem zbog tebe.
Plačem zbog mog srca,
koje pade u bezmernu dubinu.
Sve što sam imala – prokockala sam.
Sve vredno – prodala,
da ti budem uteha.
Kako sam mogla i pomisliti
da ću ostati cela
kad moje blago ne beše On!
Sad vapaj samo
može dovesti do
ispružene ruke;
Onu koju sam sakrila
i pogrešnom dala.
Jasna Đurđić