Čujem pssst
čujem neću
čujem ne umem
čujem e ovoga puta
stvarno ako nagazim
senku tišine
neka me za levo rame
ugrize mladunče
sivog đavola
neka mi obmota
svoj odvratni rep
kao omču oko šije
neka mi ukapa
beli vosak u uši
da ne mogu da čujem
zvuk svog proćerdanog govora
Onda neko ustane
da uzme čašu vode
i prošiša mrmljajući kroz tamu
dezorijentisan snom
poručivši mi da ću
kada se probudim
za prvu lekciju imati
čovekoliko mumlanje
uz bolno odvajanje
od neme noćne prirode
Zorica Bajin Đukanović
Iz knjige PLANETARIJUM, Presing, 2022.