Osim kada bih bio siguran da će mi pomoći neko, koga na ulici upitam kojim pravcem doći ću tamo gde sam namerio – ali iz iskustva znam da sam toliko puta bio upućen krivo, ili iz neznanja, ili iz otvorene zlobe, što se katkad očituje na licu onoga – pa onda zazirem da se obratim bilo kome, makar išao krivim putem, s obzirom da je jasno kako pravih puteva i nema, nego postoji samo lutanje, vrludanje i bespuće, samo tumaranje i glavinjanje bez kraja i konca.
Bora Ćosić