Makar ga na to niko ne gonio, čoveku često dođe da, sagnuvši se, dohvati ovu ili onu mrvu s poda, pa da je odnese na nekakvu hrpu, jer mu se može učiniti kako tim neznatnim potezom unaprediće opšte stanje u okolini, u svetu, a najpre, u svojoj uznemirenoj duši. Bora […]

Bar da ne postoji ta stalna navada zemljine teže da svaku, i najmanju stvar odmah privuče k sebi, zarad koje, a ne zbog obrušenog eksera, pala je požutela mamina fotografija, bez toga ti ne bi ispala čaša iz ruke, ti sam nikada ne bi, izgubivši ravnotežu, posrnuo na ulici, a […]

Ma kako izgledalo da neko, zagledavši se u jednu tačku, u tom grču svog vida postiže trenutak nepomućenog mira, kojeg, bar za kratko, ništa sa strane ne može ugroziti, ipak, u dnu njegove svesti mora postojati zebnja, nije li tim nerazumljivim hirom oka dospeo u ono područje hibernacije, opomenut da […]

A zapravo, samo vrlo siromašan čovek ima dovoljno mogućnosti da osmotri sve prelive smeđeg i sivog na kućici jednog puža, da primeti kako oljuštena je boja na vratima ureda gde je tražio pomoć, da vrlo pomno razgleda onu ružičastu mrlju u oku devojke koju je sreo u tramvaju, pa, s […]

Obgrlivši onaj otrcani kožni džak, koji se, zaboravljen, klatio okačen negde o strop, pomislio je čovek da u čitavom tom sivom gradu ovo je jedino biće koje bi mu moglo biti verno, s kojim bi mogao činiti šta mu je volja, a da i mimo svih bubotaka koje bi od […]

Razgledajući novine u gradskoj čitaonici, ne možeš nikako da se načudiš onim silnim fotografijama, na kojima lepo izbrijani ljudi, odeveni u pantalone i kapute od istog materijala, hodaju po nekom predvorju popločanom mermerom bez ijedne pukotine, držeći katkad u ruci čašu ispunjenu providnim ružičastim vinom – kako to nekome polazi […]

Bar da si u stanju da sastaviš dva komada pokidane žice, da uglaviš ispalu nogu od stolice u onu udubinu koja joj pripada, da tim komadom krpe tačno pokriješ rupu na pantalonama, odmah bi svetlost ponovo sinula u tvom sobičku, imao bi na šta da sedneš, a na ulici više […]

Eh, kada bi se setio gde si ostavio onu lopatu, ona dečja kolica, onaj kišobran, sve same svakodnevne stvari, drugima možda nepotrebne, ali tebi, koji po kiši treba da iskopaš onaj krompir sa ledine, pa da ga tim kolicima dovezeš do kuće – propada ovo kao zamisao, zato što nekakva […]

Bez obzira kako to zvučalo ružno, ali prilike su učinile da čovek, sedeći i na običnoj klupi u parku, provede mnoge godine ne menjajući ni svoj stav, ni svoje shvatanje da upravo to, ova njegova nepomerljivost, suprotstavljena često sumnjivim navadama drugih ljudi, čini takođe jednu profesiju, zanimanje ni bolje ni […]

Samo kada bi ljudi oko tebe imali nekakvu oznaku na reveru, čime bi se već iz daleka videlo da je ovaj za tebe, a onaj protiv, bar jedno skoro neraspoznatljivo „z“ ili „p“, čime bi se – bez obzira na onu namrštenost i najpravednijeg, pa opet na tu opasnu veselost […]