Jasan Pogled
Čak i na tom komadiću papira, iscepanom iz nekog turističkog vodiča, koji se našao na klupi u parku, čovek je u stanju, makar i u vrlo umanjenim razmerama, da sagleda celoviti raspored sveta, pa svejedno što, usled presavijanja izgubljene su čitave njegove pokrajine, možda najlepše koje postoje – u stanju […]
(pogovor nemačkom izdanju) Levičarski režimi imaju u sebi nešto od meteorologije, čas je lepo vreme, čas udari uragan, treba jedino ući pod nekakav krov i sačekati da nepogoda prođe. Bila je godina 1972. Odjedanput su iščezli primerci mojih knjiga iz knjižara, pozorišni komad, nakon stotinu predstava skinut je preko noći […]
(Za Harija, Raula, Josipa i Ivu) Proplanak i um. Dušan Matić 1. Svako bi očekivao da ovi što ponavljaju školsku godinu treba da zauzmu nekakvo mesto povučeno, i u uglu, a ispostavilo se da ta četvorica sede po sredini razreda, gde onako krupni moraju odmah upasti u oči. Kao da […]
Može se katkad, u nekim okolnostima, zapaziti onaj ćutljivi pojedinac, koji, sedeći u nekoj čekaonici, radi nešto po svome kolenu. Kao da po onoj sivoj tkanini svojih pantalona pokušava da zapiše nešto, noktom. Zna se taj sav uneti u ovaj svoj naum, ne primećujući nikoga oko sebe, uporno črčkajući nešto […]
Kada te put nanese u jedan od onih tamnih prolaza u gradu, ne bi li brže stigao kuda si naumio, ne treba odmah da pomisliš da će tamo, kako stoji u uzbudljivim pripovestima, naći se mračna prilika sa nožem u ruci, jer, čak ako se onde i zadesi neko turobno […]
Samo je još Desanka Maksimović umela da, čitajući svoju pesmu, tako zapeva, kao Brodski. Bio sam zapanjem kada sam ga čuo, pitajući se kako jedan moderan duh može uzeti ovakav ton. Onda sam shvatio da je ovo nekakva posebna navada ruskog čoveka, da u običnom opštenju govori kao i sav […]
U poslednjoj knjizi Radeta Konstantinovića ispričana je povest njegove prepiske s Beckettom. Tu su mnogobrojne Beckettove poruke i Radetovi komentari. Materijal nije celovit jer nedostaje deo, uništen u ulici Montalbano, rovinjskoj, na početku hrvatske slobode. Koju su pojedine osobe shvatile tako da se može upasti u tuđi dom i devastirati […]
Piše: Bora Ćosić Onako kako zatucani hrvatski desničari ne znaju šta će sa Miroslavom Krležom, tako ovi ovde u Srbiji, ne znaju šta bi sa Radetom Konstantinovićem. Jer njegov obim prevazilazi uski vidokrug tih mozgova koji ufaju se da mrče prste sa stvarima o kojima njihova mudrost i ne sanja. […]
U zimu godine 1953. veoma mraznu, penjao sam se pod krov jedne kuće u ulici Strahinjića Bana; tu, u sobi sa nezastakljenim prozorima, živio je Dado Đurić, lumpenproleter, kepec-filozof, « čovjek od gvožđa », kome elementarne sile ne mogu ništa, najzad jedan od najboljih slikara koje znam. Prostor u kome sam, ne skidajući kaput […]
Piše: Bora Ćosić Evropske novine nisu načisto kako se zove atentator iz Sarajeva koji je potpalio fitilj Prvog svetskog rata. Tako neprekidno govore da je to počinio nekakav Princip, iako se ovaj unezvereni mladić zvao Princip Gavrilo. Time je izostavljen minimum pažnje prema imenu na koje pada odium za onoliko […]