Bez obzira što te to može obeshrabriti, ali je u stvari najbolje da u svom životu, i za njegove potrebe, počneš od nule, pa da stojeći na uglu one ulice, sam, bez ičega u džepu i sa samo nejasnom idejom kako dalje – u tome pronađeš podsticaj da najpre pređeš ulicu – što je tek prvi korak – pa potom, stopu po stopu, počneš ispunjavati svoju sopstvenu zamisao, neovisno od sveg dosadašnjeg razvoja planete, jer ona, baš da to i ne prizna otvoreno, može opstati samo ako ovog časa oseti da se kroz tebe obnavlja sav njen dugotrajni rad u ledenoj obamrlosti vasione.
Bora Ćosić
