Čovek mišljenja koristi svoju svest svaki put kada ima problem. Uvek iznova, on koristi svoju svest. Susreće se s problemom, a onda se u njemu javlja misao koja nije deo pamćenja. Ovo je razlika. Čovek misli je čovek sećanja ili pamćenja; on nema sposobnost razmišljanja. Ako mu postavite novo pitanje, on će biti izgubljen. Ne može da odgovori. Ako mu postavite pitanje na koje zna odgovor, odmah će odgovoriti. Ovo je razlika između pundita37 i čoveka koji zna; čoveka koji može da razmišlja.
Patanjđali kaže da vitarka – ispravno rasuđivanje, vodi do razmišljanja – vićara.
Razmišljanje – vićara, vodi do blaženstva. Ovo je odsjaj, naravno, i to je letimično sagledavanje. To će proći i biće izgubljeno. Ne možete to zadržati za dugo. To je bio samo odsjaj, kao što se za trenutak pojavi munja i vidite da je sva tama iščezla. Ali tama je opet prisutna – kao da su nestali oblaci i vi ste za sekundu ugledali mesec – pa su opet oblaci tu.
Ili, u sunčanom jutru, pokraj Himalaja, za trenutak možete letimično ugledati Gourishankar – najviši vrh. Onda naiđe izmaglica, zatim oblaci, i vrh se izgubi. To je satori.
Stoga nikada ne pokušavajte da prevedete satori kao samadhi. Satori je samo letimičan
pogled. Mnogo ima da se radi nakon što se on postigne. Zapravo, pravi rad započinje posle prvog satorija, prvog kratkog uvida, jer ste okusili beskonačno. Sada pravo istinsko traganje započinje. Pre toga, bilo je i ovako i onako, bez poleta, jer niste bili stvarno samouvereni, sigurni, šta radite, kuda idete, šta se dešava.
36 Na višim frekvencijama bića, na astralnoj i mentalnoj razini, misli postoje kao svi drugi energetski entiteti. Oni se formiraju spontano ili namerno, usmerenim ulaganjem imaginacije i mentalne energije magičara. Magičari najviše koriste činjenicu da su misli energetski entiteti koji se kreću prostorom – tako što ih stvaraju u razne svrhe. Ti entiteti obuzimaju ljude, i samo zato što nisu svesni prirode misli, oni ih prihvataju kao svoje misli, zato i veruju u njih, slušaju ih i sprovode u dela čak i ako su to najluđi zločini. Dokaz da misli nisu naše je i taj da imamo misli i na javi i u snu, sa vrlo malo razlike po učinku, uticaju i doslednosti. Takođe je dokaz i to da ih najviše imamo kada smo najpasivniji – tada se od apstraktnih ideja i pojmova pretvaraju u žive fantazije i snove, koji nisu ništa drugo do trodimenzionalne misli.
Pre toga, to je bila vera, poverenje. Pre toga učitelj je bio potreban da vam pokaže, da
vas opet i opet vraća natrag. Ali nakon što se satori dogodio, sada to više nije vera. To je postalo saznanje, hotimično. Sada vera nije neki napor. Sada verujete jer vam je vaše vlastito iskustvo pokazalo. Posle prvog letimičnog sagledavanja pravo traganje započinje. Pre ste samo išli okolo i okolo. Pravilno rasuđivanje vodi do ispravnog razmišljanja, pravilno razmišljanje vodi do stanja blaženstva, a ovo stanje blaženstva vodi do opažanja i razumevanja čistog bivanja.
Negativan um je uvek egoista. To je nečisto stanje bivanja. Vi osećate ’ja’, ali osećate
’ja’ radi pogrešnih razloga. Samo posmatrajte. Ego se hrani ili napaja na ’ne’. Kad god kažete ’ne’, ego se pojavljuje. Kad god kažete ‘da’, ego ne može da se javi jer egu treba borba, egu treba izazov, egu treba da stavi sebe protiv nekoga, nečega. On ne može da postoji sam, njemu je neophodna dualnost. Egoista je uvek u potrazi za borbom – sa nekim, sa nečim, sa nekom situacijom. On uvek pokušava da nađe nešto da kaže ’ne’ – da bi nadvladao, da bude pobedonosan.
Ego je nasilan, a ’ne’ je najlukavije nasilje. Kada kažete ’ne’ za obične stvari, čak i tamo se ego javlja. Malo dete kaže majci: “Mogu li ići van da se igram?” a ona odgovara “Ne”. Ništa važno tu nije uključeno, međutim kada majka kaže “ne!” ona oseća da je neko.
Kada odete na železničku stanicu i zatražite kartu, a službenik vas jednostavno i ne pogleda. On se pravi da radi čak i ako nema posla. Time on govori: “Ne! Čekaj!” On oseća da je neko, važna ličnost. Zbog toga, svuda na šalterima čućete ’ne’. ’Da’ je retko, vrlo retko. Jedan običan službenik može reći ’ne’ svakome, ko god da ste vi. On se oseća uticajnim.
’Ne’ vam daje osećaj snage – zapamtite to. Ako nije apsolutno nužno, nikada nemojte reći ’ne’. Čak i ako je bezuslovno potrebno, kažite to na takav afirmativan način da se ego ne pojavi. Možete tako reći. Čak i ’ne’ može da se kaže na takav način da izgleda kao ’da’.
Možete reći ’da’ na takav način da izgleda kao ’ne’. To zavisi od tona; zavisi od držanja; to zavisi od gestikulisanja.
Zapamtite ovo: za traganje treba uvek da se sećate da konstantno živite sa aromom ’da’. To je ono što čini čoveka od vere: on kaže ’da’. Čak i kada je ’ne’ potrebno, on kaže ’da’. On ne vidi da postoji bilo kakav antagonizam u životu. On potvrđuje. On govori ’da’ svom telu, on kaže ’da’ svom umu, on kazuje ’da’ svakome; on govori ’da’ celoj egzistenciji.
Maksimalni procvat se dešava kada bezuslovno kažete odlučno ’da’. Iznenada ego pada; on ne može opstati. Njemu treba držač ’ne’. Negativno stanovište kreira ego. Ako je držanje pozitivno – ego otpada, a onda je bivanje čisto.
Sanskrit ima dve reči za ’ja’ – ahamkara i asmita. Teško je to prevesti. Ahamkara je pogrešan osećaj o ’ja’ koji dolazi iz izgovaranja ’ne’. Asmita je ispravan smisao ’ja’ koji dolazi iz izgovaranja ’da’. Oboje su “ja”. Jedno je nečisto: ’ne’ je nečistoća. Vi negirate, uništavate. ’Ne’ je destruktivno, vrlo suptilna destrukcija. Nikada ga ne koristite. Izostavljajte ga koliko je god moguće. Kad god ste budni, ne koristite ga. Pokušajte da nađete zaobilazan put. Čak i kad morate da ga izgovorite, kažite na takav način da ima izgled ’da’. Uskoro ćete postati prilagođeni, usklađeni, i osetićete čistotu kako vam dolazi kroz ’da’.
Onda asmita; asmita je bezlični ego. Nema osećanja ’ja’ ni prema kome. Samo osećate sebe bez postavljanja protiv ikoga. Samo osećate svoju totalnu samoću, a totalna samoća je najčistije od svih stanja. Kada kažemo ’Ja jesam’ – ovo ’ja’ je ahamkara; a ’jesam’ je asmita, samo osećanje jesam-stva bez ’ja’ u njemu, samo osećanje postojanja, biti u ‘da’ je lepo, ‘ne’ je ružno.
Osho
