Iz Priručnika fantastične zoologije (Horhe Luis Borhes i Margarita Gerero)
Kažu da je Slejpnir, konj boga Odina, opremljen (ili natovaren) sa četiri para nogu, i da je njegova koža siva, a da ide po zemlji, po vazduhu i po podzemnim svetovima; jedan sibirski mit pripisuje tri para nogu drevnim antilopama. Pri takvoj prednosti bilo ih je veoma teško, pa čak i nemoguće sustići; božanski lovac Tunk-poj izmisli posebne koturaljke izrađene od drveta svetog stabla koje je stalno škripalo, a na koje mu je lavež nekog psa skrenuo pažnju. Koturaljke su takođe škripale, a odmicale su brzinom strele; da bi ih zaustavio, ili usporio, lovac je morao da im doda klinove izrađene od drveta drugog svetog stabla. Tunk-poj se tako dade u lov na šestonogu antilopu po vaskolikom nebu. Iznurena, ona pade na zemlju i Tunk-poj joj odseče zadnje noge.
- Ljudi su – reče tada – svakim danom sve sitniji i slabiji. Kako će moći da love antilope sa šest nogu, kad sam ja jedva to postigao?
Od tog dana, antilope su četvoronožne životinje.