Koratigin dođe do Tikakejeva i ne zateče ga kod kuće.
A Tikakejev je u to vreme bio u radnji i kupovao šećer, meso i krastavce.
Koratigin se neko vreme muvao pokraj Tikakejevljevih vrata i spremio se već da mu napiše poruku, kad odjednom gle, ide lično Tikakejev i nosi u rukama ceger.
Koratigin ugleda Tikakejeva i viče mu:
– A ja vas čekam već čitav sat!
– Nije istina – govori Tikakejev – bio sam odsutan svega dvadeset i pet minuta.
– Pa, to ja već ne znam – reče Koratigin – znam samo da sam ovde već čitav sat.
– Ne lažite! – reče Tikakejev – Sramota je lagati.
– Mnogopoštovani gospodine! – reče Koratigin. – Potrudite se da birate izraze.
– Smatram… – započe Tikakejev, ali ga Koratigin prekine:
– Ako vi smatrate… – reče, ali tu Koratigina prekine Tikakejev i reče:
– E ti si mi baš zgodan!
Ove reči tako razjariše Koratigina, da prstom začepi jednu svoju nozdrvu, a iz druge se usekne na Tikakejeva.
Tada Tikakejev izvuče iz cegera najveći krastavac i tresne njime Koratigina po glavi.
Koratigin se rukama uhvati za glavu, padne i umre.
Eto – kakvi se veliki krastavci prodaju danas u radnjama!
Danil Harms