Knjiga dana Narodne biblioteke Srbije
Raj ili divljina na istoku
Piše: M. KRALj | 22. oktobar 2016.
Svejn Menesland, norveški akademik, o knjizi u kojoj je sakupio malo poznate scene iz naše prošlosti. Dok su neki dopisnici tokom 19. veka bili oduševljeni Srbijom, za druge je ona bila nepoznanica
KADA je pre više od pola veka, kao student slavistike, došao u Beograd, jedino što je iz ovdašnje kulture poznavao norveški akademik i profesor emeritus Svejn Menesland bila su Andrićeva dela “Na Drini ćuprija” i “Travnička hronika”. Onda se toliko “inficirao” tim novim i nepoznatim svetom, kaže u razgovoru za “Novosti”, da je čitav život posvetio proučavanju jezika i kultura sa ovih prostora. Ne samo Srbije, već i Bosne, Makedonije i Slovenije.
Pred Sajam knjiga doputovao je u Beograd kako bi predstavio novu knjigu “Srbija u 19. veku u očima stranaca”. Ovo bogato ilustrovano i luksuzno opremljeno izdanje objavio je novosadski “Prometej”.
- Knjiga daje sliku svakodnevice u Srbiji u 19. veku i predstavlja neku vrstu ilustrovane istorije – objašnjava Menesland. – Ovo nije naučno delo, već je popularno pisana knjiga, a svi tekstovi su paralelno štampani i na engleskom. Materijale sam sakupljao iz ilustrovanih evropskih časopisa tog vremena, raznih arhiva, antikvarijata… Jedan od važnih izvora bio mi je Feliks Kanic, ali sam pronašao veliki broj slika i crteža koji nikada nisu viđeni. Nisam raspoređivao materijal hronološki, nego tematski – život u selu, crkvi, gradu, na putu….
* Koliko je zastupljen politički život?
- U drugoj polovini 19. veka bilo je ratova zbog kojih su dolazili strani dopisnici. U to vreme ilustrovani časopisi, koje je imala svaka evropska država kao nedeljnike, na teren su slali i umetnike koji su crtali događaje. Pronašao sam slike umetnika koji su bili, a i sada su veoma poznati i priznati u svojim zemljama.
- Kao mladu naciju u formiranju, kako su nas tada videli strani dopisnici?
- Uglavnom su bili pozitivni, jer su pronašli zemlju koja je bila drugačija od zapadne Evrope. Divili su se narodnim običajima. Neki, ipak, nisu bili najbolje upućeni, tako da ima i predrasuda – mislili su da čim pređu reku kod Zemuna, ulaze u istočnjački, “divlji” svet. Tako da su jedni bili oduševljeni i smatrali su da su pronašli raj na zemlji, dok je za druge to bio potpuno nepoznati svet.
- Koliko su podržavali našu borbu za oslobođenje i nezavisnost?
- Postoji malo izvora koji se odnose na srpske ustanke. U to vreme Srbija nije bila u centru pažnje. Kasnije, kada je postala kneževina, interesovanje se povećalo. Možda je tek zahvaljujući prevodima narodnih pesama koje se sakupio Vuk Karadžić srpska kultura postala poznata u svetu, što je bilo tek tridesetih godina.
- Da li se u Srbiji u to vreme teško živelo?
- Rekao bih, po ilustracijama, da su seljaci u 19. veku dosta dobro živeli, imali razvijenu poljoprivredu, bavili se svinjama. Za strance ova knjiga može da bude zanimljiva jer daje uvid u razvoj Srbije, od te ruralne, zaostale zemlje u jednu modernu evropsku državu.
- Koliku su ulogu u razvoju imali Obrenovići?
- Zapad su veoma zanimale srpske dinastije: svi ti problemi, sukobi, ubistva. Uostalom, istorija srpskih dinastija ima dramatičan razvoj kao kod Šekspira. Ali nisu ih interesovali samo sukobi. Izveštavalo se i sa svadbi, pratilo se i kada je neka kneginja ili kraljica bila proterana ili se vratila. Knjigu završavam ubistvom kralja Aleksandra i kraljice Drage. Na jednoj od poslednjih ilustracija predstavljeno je kako narod, dan posle atentata, čeka kralja Petra Karađorđevića, što je pogled unapred, novi početak Srbije – svi su zadovoljni što on dolazi.
- U čemu je specifičnost ovdašnjih kultura?
- Imate vrlo bogatu narodnu muziku, vaš folklor je nešto posebno. Tu je i izuzetna književnost, jer autori sa ovih prostora imaju iskustvo, ne samo iz istorije, već i savremenog života, na osnovu koga može da se stvori vrlo dobra i značajna književnost. Naši pisci to nemaju, kod nas je život dosadan.
KIŠ I TIŠMA KAO NOBELOVCI
- NA norveški ste preveli dela Danila Kiša, Aleksandra Tišme, Vaska Pope…
- Knjige Kiša i Tišme naišle su na veoma dobar prijem u Norveškoj. Njih tamo priznaju kao da su nobelovci. Ali, nažalost, obojica su umrli pre nego što su uspeli da dobiju tu nagradu. Popini stihovi malo su teže prihvatljivi za široku publiku, međutim, naši pisci i pesnici su, tada kada sam ih prevodio, imali o njima veoma visoko mišljenje.
MILjKOVIĆ SE PEVA NA NORVEŠKOM
- KAKO je u Norveškoj prihvaćena naša narodna poezija koju ste prevodili?
- Prevodi su objavljeni kod vrlo uticajnog izdavača, i u to vreme imali su veoma lep prijem. Ali prevodio sam i savremene pesnike, kao što je Branko Miljković. Zanimljivo je da je taj stari prevod, od pre 40 godina, negde pronašla jedna norveška pevačica i da na kompakt-disku koji je objavljen pre dva dana peva jednu Miljkovićevu pesmu.
http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:631185-Raj-ili-divljina-na-istoku