Logika i Grci
Skladan Grk je izum XVIII veka, i ulazi u sastav arsenala opštih mesta kojem pripadaju i britanska flegma i francuski odmeren duh. Smrtonosne i turobne grčke tragedije bile bi dovoljne da razveju tu glupost, kada ne bismo imali više filozofske dokaze, a naročito izumevanje platonizma. Svaki čovek priziva ono što nema, pa ako Sokrat priziva Razum, to je baš zato što mu je on potreban kao odbrana od strašnih sila podsvesti. A ako ga Platon zatim ustanovi kao oruđe Istine, to je zato što nema poverenja u sopstvena pesnička osećanja. Nesavršeni smo, naše je telo grešno i smrtno, strasti nas zaslepljuju: kako ne težiti znanju koje je nepogrešivo i univerzalno? Zar ova teorema koju smo dokazali ne važi za sve i na svakom jeziku, zar nije ravnodušna prema besu ili milosrđu, naklonosti ili strasti? Eto, dakle, tajnoga puta ka večnosti.
Matematika nam daje ključ i pokazuje put ka onostranom.
Odbacivanje umetnosti tada je postalo neizbežno (kao što na izvestan način ponovo postaje neizbežno u Sartrovom stavu), odbacivanje koje, kao što sam Platon nagoveštava kada kritikuje Homera, nije toliko etičko koliko metafizičko. U prvim dijalozima još govori lepo o pesnicima, ali u poslednjim ih se gnuša koliko i sofista, kao trgovaca Ne-Bićem, kao tehničara laži i iluzije. I to je prirodno, ako imamo u vidu šta kaže u Državi: Bog je stvorio arhetip stola, stolar stvara simulakrum tog arhetipa, a slikar stvara simulakrum tog simulakruma – to je iščezavanje na kub. (A to nam, uzgred, nudi najbolja kritika imitativne ili „realističke“ umetnosti.) Umetnici bi morali biti osuđeni, dakle, u ime Istine, kao filozofski falsifikatori.
Ukratko: Sokrat je izmislio Razum jer je bio bezumnik, a Platon je odbacio umetnost jer je bio pesnik. Dobri su to predskazivači Načela Protivrečnosti! Ta činjenica jednostavno pokazuje da Logika ne funkcioniše čak ni za svoje izumitelje.
Ernesto Sabato