nikada nisam voleo da živim na ulici i
klonio sam se čorbe za bednike, vojske spasa
i svih
takozvanih utočišta.
bio sam tako jezivo mršav da sam
kad se okrenem
jedva video svoju senku
pod bleštavim popodnevnim suncem.
nije mi bilo važno, dokle god sam što dalje od
gomile.
a čak je i na tom dnu bilo
uspešne i neuspešne
gomile.
ne mislim da sam bio umobolan
mada mnogi
umobolni tako
misle
ali sada
mislim:
ako me išta spaslo
bilo je to izbegavanje
gomile.
to je bila moja
hrana
i sada
je.
smestite me u sobu sa više od
3 čoveka
i odmah se ponašam
bolesno,
čudno.
jednom sam
čak pitao svoju ženu: slušaj, mora da sam
bolestan… možda bi trebalo da odem kod
psihijatra?
Isuse, rekao sam, možda me izleči
i šta ću
onda?
samo me pogledala i
zaboravili smo
čitavu
stvar.
Prevod: Flavio Rigonat
Čarls Bukovski: U čemu je problem gospodo?
Haos, Beograd, 1990.