Izdavač: Klio, Beograd
U trenutku kada se činilo da je kontroverzna vajarka Kamij Klodel osuđena na potpuni zaborav, javnost se suočila sa šokantnim otkrićima o njenom životu do kojih je došao istoričar Žak Kasar. Složeni odnosi u porodici, ljubavna veza s Rodenom, skandalozno i hirovito ponašanje, njena umetnička originalnost učinili su da je vreme u kome je živela skrije od očiju javnosti, ali ne i od istorijskog trenutka. Značaj njenog umetničkog stvaralaštva došao je do izražaja tek u naše doba. Punih dvanaest godina Kasar je obilazio biblioteke i muzeje, pretraživao arhivu koju mu je na raspolaganje stavila porodica Klodel i sve brižljivo beležio. Slučaj Kamij Klodel sadrži potpuni pregled arhivske građe, a mnogi dokumenti, pisma, fotografije objavljeni su prvi put. Zahvaljujući tom obimnom materijalu sakupljenom marljivošću jednog istoričara, čitalac je u prilici da se upozna ne samo sa fascinantnom životnom pričom već i sa stvaralaštvom Kamij Klodel, o kojoj je Šarl Moris 1907. rekao: „Talenat Kamij Klodel je istovremeno sjaj i sramota naše zemlje“
Žak Kasar:
Rođen je u Alžiru 1923. Studirao je na Sorboni i kasnije predavao istoriju u gimnaziji. Fasciniran stvaralaštvom i neobičnom životnom pričom Kamij Klodel, posvetio se istraživanju i sakupljanju građe za njenu biografiju. Umro je 1981. nestigavši da objavi svoje delo. Slučaj Kamij Klodel objavljen je zahvaljujući naporu članova njegove porodice i saradnika.
Veza sa Rodenom
„Burna strast”
Kamij se sprijateljila sa učenicom, gospođicom Lipskomb, kod koje često boravi 1886. i 1887. god. Iz tog perioda postoji prepiska između Rodena i gospođice Lipskomb, koja svedoči o Rodenovom interesovanju za Kamij, ali nema informacija da Kamij pokazuje interesovanje za njega.
Kamij i Roden se upuštaju u vezu koja je u to vreme podsticajna za Kamij i inspirativna za Rodena. Tada je nastalo delo „Sakuntala”ili „Prepuštanje”.
Ljubitelji umetnosti i kritičari često porede Rodenove i Kamijine skulpture po sličnosti. Međutim, iako ima velikih sličnosti, dela se u mnogome i razlikuju. Porede „Sakuntalu”i Rodenov „Poljubac”. Pol Klodel govori o tome da je Kamijina skulptura puna žara, a u isto vreme je i devičanski nevina, dok kod Rodena prepoznaje neku vrstu agresije i iskorišćavanja.
Ljubav Kamij i Rodena je daleko od jednostavne, idealne ljubavi. Kamij krije vezu, dok Roden i dalje živi sa Rozom Bere.
1888. god. Roden iznajmljuje staru kuću u parku Klo Pajen, gde će se oni nalaziti zbog svojih ljubavnih sastanaka.
Omiljena mesta na kojima se Kamij i Roden susreću jesu Islet u Tureni i Foli Nojbur u Parizu.
Kamij se upoznaje s muzičarem Klodom Debisijem. Sa njim ostvaruje duboko i jako prijateljstvo. Debisi oseća odbojnost prema Rodenu ali i ljubomoru. Zaljubljen je u Kamij, ali je svestan da mu ljubav nije uzvraćena. U Rodenu vidi vajara trulog romantizma. A ni sam Roden nema lepo mišljenje o Debisiju.
Roden odbija da oženi Kamij, jer ne želi da napusti svoju životnu saputnicu Rozu Bere, s kojom ima i sina.
Kamij počinje da živi sama. Na Salonu 1893. godine izlaže dva dela – „Valcer”i „Kloto”, koji kod nekih kritičara izazivaju zbunjenost, a kod drugih divljenje.
1893. , u leto, Roden odlazi kod nje, ali je tamo ne zatiče. Kamij mu se u pismu izvinjava zbog toga i saopštava mu da je otišla u Turen. U pismima koje Kamij šalje iz Turena spominje se njeno loše zdravstveno stanje, ali bez naznaka koji je povod tog stanja. Kruže glasine da je uzrok trudnoća ili abortus, ali o tome nema nikakvih dokaza.Takođe se postavlja pitanje: „Da li je imala dece sa Rodenom?”
Zbog dugogodišnje napete i burne veze dolazi do njihovih međusobnih sukoba i oni se rastaju. Nakon raskida Roden je izgubljen, ali bez obzira na sve, pokušava da pomogne Kamij.
Čitava jedna glava u knjizi govori o osamostaljenju Kamij Klodel i razvijanju sopstvenog umetničkog izraza, što se vidi na skulpturama „Kloto”, „Valcer”, „Pričljivice”, jer se u tim skulpturama jasno vidi da Roden nema više uticaj na njen umetnički rad.
,,Pokazao sam joj gde da pronađe zlato, ali zlato koje pronalazi zaista je njeno”, rekao je Roden.