Slučajevi
TEVS
Govorio sam sebi da vidim svet. Ali ceo svet je bio nepristupačan mome pogledu, i video sam samo delove sveta. I sve, što sam video, nazivao sam delovima sveta. I ja sam posmatrao osobine tih delova, i posmatrajući ih, stvarao sam nauku. Shvatio sam da postoje razumne i nerazumne osobine u tim delovima. Delio sam ih i davao im imena. I u zavisnosti od njihovih osobina, delovi sveta su mi bili razumni i nerazumni.
A postojali su i takvi delovi sveta, koji su mogli da razmišljaju. I ti delovi su posmatrali druge delove i mene. I svi delovi su bili nalik jedno na drugo, a ja sam bio nalik na njih. I ja sam govorio s tim delovima sveta.
Govorio sam: delovi su grom.
Delovi govoriše: snop vremena.
Govorio sam: Ja sam, takođe, deo nekog trojstva.
Delovi odgovaraše: Mi smo pak malene tačke.
I neočekivano, prestao sam da ih vidim, a zatim i ostale delove. I ja sam se uplašio da nestaje svet.
Ali ovde sam shvatio da ne vidim delove zasebno, nego sve u isti mah. Iz početka sam mislio da je ovo NIŠTAVILO. No zatim, shvatio sam da je ovo svet, a ono, što sam video ranije, nije bio svet.
I uvek sam znao da je ovo svet, ali, ono što sam video ranije, ja ne znam i sada.
A kada su delovi nastali, onda su njihove razumne osobine prestale da budu razumne, a njihove nerazumne osobine prestale su da budu nerazumne. I ceo je svet prestao da bude i razuman i nerazuman.
Ali samo što sam shvatio da vidim svet, kad sam odjednom prestao da ga vidim.
Uplašio sam se, misleći da je svet nestao. Ali dok sam tako razmišljao, shvatio sam, da kada bi nestao svet, tada već ne bih tako razmišljao. I gledao sam, tražeći svet, ali nisam ga otkrivao.
A zatim nisam imao kud da gledam.
Tada sam shvatio, da, bez obzira kud sam gledao – unaokolo mene je bio svet. A sada ga nema. Postojim samo ja.
A zatim sam shvatio, da ja i jesam svet.
Ali svet to nisam ja.
Mada sam u isto vreme svet.
Ali svet nisam.
Ali ja sam svet.
Ali svet nije ja.
Ali ja sam svet.
Ali svet nije ja.
Ali ja sam svet.
I više ništa nisam mislio.
1930.
Danil Harms