Tvoji kapci su sve teži i teži. Tvoji kapci su najteži od svih teških kapaka na ovoj teškoj zemlji. Ova teška zemlja jedino je lakša od tvojih teških kapaka. Od ove teške zemlje teško je očekivati nešto mimo teškoće, dok su kapci sve teži i teži. Bez teških kapaka u teškoj zemlji sve je još teže i teže…
Tvoji kapci su teški. Tvoji kapci su sve teži i teži dok teško gledaš u teško klatno koje se klati od jedne do druge težišne tačke. Svaka tačka na ovoj teškoj zemlji je težišna tačka i sa svake tačke se pruža pogled na teško stanje. Jedino teški kapci mogu olakšati težinu koju s teškom mukom teglimo niz tešku uzbrdicu…
Tvoji kapci su teški i osjećaš da te obuzima težak san u kojem će biti još teže nego na javi. Kad u teškom snu strekneš od težine, shvatićeš šta je prava težina i zašto je ovo što teglimo samo teško prihvatljiva lakoća teškog postojanja. Kada ispod teških kapaka shvatiš da ne postojiš, sve će biti lakše od ove težine koja te je spopala i teško će popustiti…
Tvoji kapci su sve teži i teži dok teško shvataš da će i ova težina jednom proći i da će je kako kažu vudu-bukmejkeri zamijeniti još veća težina. Teški kapci ti pomažu da olakšaš sebi, jer si shvatio da treba izistinski uživati u ovoj lakoj težini koja ima ograničen rok trajanja. Kad ti teški kapci dojave da slijedi ono najteže, odahnućeš sa olakšanjem i blagoslovićeš svoj tovar kojim su te nasamarili još kad si se baš teško rodio…
Tvoji kapci su teški kao olovni kalpaci, i to olovo te vuče na dno na kojem je možda sve mnogo lakše nego što se čini. Možda je žuđeno dno rješenje svih tvojih problema i možda ćeš jednom shvatiti da si dno dotakao u teškom poniranju. Kad shvatiš da si na teškom dnu, sve će biti mnogo lakše. Dosad si se, kobajagi, plašio da ne potoneš i taj strah te je kao teg vukao ka teškom dnu. Kad dotakneš dno, shvatićeš da je strah od potonuća samo još jedna teška zabluda teško oštećenog mozga. Dno je, zapravo, jedini cilj koji ima smisla u ovom teškom mrsilištu…
Tvoji kapci su sve teži i teži, kao što su teški kapci svih tvojih sugrađana i zemljaka koji su, otkad već, zaspali teškim snom u kojem baš onako teško uživaju. I oni za koje misliš da su budni, ne gledaju te očinjim i moždanim vidom, već te vide kroz tešku izmaglicu teškog brkališta koje im je teško nalilo i glavu i srce. Kad je njima toliko lako u ovoj teškoj situaciji, kako li će tek lakašno biti tebi kad shvatiš da je svaka teška situacija u stvari jedna utvara koja ne postoji ili postoji, sasvim je svejedno…
Tvoji kapci su teški i teško se usuđuješ da se prepustiš nečemu od čega teško ima nekog ljepšeg prepuštanja. Dok gledaš kako se teško pomjera teška kazaljka na teškom satu, shvataš da to što teško prolazi nije neko teško vrijeme, već teški hod bezvremenosti, a kad je nešto bezvremeno, zašto se mučiti teškim pitanjima o prolaznosti ovih užasavajućih teškoća…
Tvoji kapci su sve teži i teži dok ti se teško mrači ona lakokrila svjećica poluzaspaloga uma. Kad zgasne malecni plamičak, osjetićeš naglo i teško olakšanje kao da si konačno bućnuo u nekakvu teško prozirnu vodu. Nauživaćeš se u toj teškoj vodi dok ne saznaš da je svako umivanje blatom teško uporediva nagrada na kojoj ćeš se teško zahvaljivati. Teško tebi ako nijesi prokljuvio da treba da budeš zahvalan na teškom životu svima onima koji su ti život načinili ovako neodoljivo i neuporedivo teškim…
Tvoji kapci su teški dok ti plima potpunog odsustva milokrvno plavi plitkoću povremenog prisustva. Apsolutno odsustvo je valjda krajnji domet tvog povremenog prisustva i što se brže pokoriš tom teškom zakonu, brže ćeš i shvatiti ono što većina odavno zna: teška je zabluda da sem teškog odsustva postoji neki drugi recept za tešku građansku sreću…
Tvoji kapci su sve teži i teži dok priobaljem gackaš plašeći se nepojmljivih dubina. U dubinama ničeg nema sem dubine, ponavljaš za onima koji su se odavno namnožili u teškom plićaku. Kao ribica na udici, shvataš da si izgubio najvažniju bitku koja i ne bi bila toliko teška i važna da si na vrijeme progutao prepoznati mamac…
Tvoji kapci su teški i vrijeme ti je da se prepustiš liberalnom kružoku uspavane savjesti koja zasluženo uživa u teškim tekovinama lakog zla. Priznaješ da je lakše onom teškom čovjeku koji te podsjeća na sebe iz onih vremena kad si još bio siguran da je sve mnogo teže nego što smo zaslužili i mnogo gore nego što će biti…