Kad si brisala prašinu, zapala iza teške
police sa knjigama.
Lijepa i važna, kao svaka ikonica.
A knjiška polica velika i teška kao svaka knjiška polica.
Teška, brate, kao jedrenjak…
Ne bi je ni jači od nas šenuli.
– Nema veze – kažem ti, a oblio nas znoj od uzaludnog posla.
– Brzo ćemo krečiti, pa ćemo sve pomeriti –
kažeš pomirljivo.
Ostala ikonica da sačeka ljeto.
Sama, kao žiška u mraku.
Sve nešto mislim:
Kada je neko nekada bude pronašao, na njoj će biti dvoje
koje je jednom davno pomjeralo policu…
Boris Jovanović
Iz knjige Mala moja
Izdavač: Povelja, Kraljevo