Nekad smo imali bijelog jugića.
Vozikali se kuda nam duša ište.
Vrtjeli se točkovi kao ringišpil.
Kad smo prodali jugića, priznao sam ti da sam kratkovid.
– Jesi li ti uopšte video kuda voziš? – pitaš me dok se
primičeš.
Pa me pritjesniš na fotelji.
I šta sam mogao da kažem?
Ni tebe nijesam vidio dok mi se nijesi dobro primakla…
Boris Jovanović
Iz knjige Mala moja
Izdavač – Povelja, Kraljevo