Oni staromodni, slani. Nekad ih zvali – grisine.
Krc, krc, krc…
Krc, krc, krc, krc…
Krc, krc, krc, krc, krc…
Krc, krc…
Krc…
I sve tako…
Ti: Krc, krc!
Ja: Krc, krc, krc!
A odužilo se ono što gledamo na televiziji.
Kad grickaš štapiće, obično čuješ onoga do sebe.
Samom sebi ne smetaš.
Ti slušaš mene, tebe slušam ja.
I ako se tako slušate, a ne smeta, to vam je to.
Ko zajednički smaže kesicu, smazaće mnogo toga…
Boris Jovanović
Iz knjige Mala moja
Izdavač – Povelja, Kraljevo