Stavim krišom tvoje naočare i sve se nekako čudim.
Prosto rečeno: ne odgovaraju mi.
A čudim se i kako ne možeš bez njih…
Ja bih mogao.
I kad se malo ljutneš, ostavim te na miru.
– To što ti možeš bez naočara ne znači da mogu i ja –
tako mi nekako objasniš.
Malo prekora u glasu, tek fino odmjeren začinski dodatak.
Priznajem da sam počesto glupav.
Nedotupavan, kako se to negdje zbori…
No, dobro, neću više o naočarima…
Nikad ih nijesam ni volio.
Zapravo, volim ih samo kad ti ih skidam.
Kako tada progledamo!
Boris Jovanović
Iz knjige Mala moja
Izdavač Povelja Kraljevo