Kada se u tradiciji više ne rađaju majstori, ona je mrtva. To znači da tradicija više ne raste. Đaini su je zatvorili. Kod dvadeset četvrtog oni su rekli, “Sada, nema više majstora, nema više tirthankara.” Bilo je lepo biti sa Nanakom jer nešto novo je dolazilo iz materice – iz materice univerzuma. Baš kao da posmatrate rađanje deteta – misterija – nepoznato prodire u poznato, bestelesno postaje otelovljeno. To je sveže kao kapi rose. Ubrzo sve će biti prekriveno prašinom. Ubrzo, kako vreme prolazi, stvari će postati stare.
Ali vremenom do desetog gurua sikha, desetog majstora, stvari su postale mrtve. Onda su oni zatvorili lozu, i rekli: “Sada, nema više majstora. Sada će sami spisi biti majstori.” Zbog toga su nazvali svoje spise “Guru-granth” – majstorski spisi. Sada više neće postojati osobe; samo mrtvi spisi će biti sada majstori. A kada je spis mrtav to je besplodno, uzaludno – ne samo nekorisno; to je otrovno. Ne puštajte ništa mrtvo u vaše telo. To će stvoriti otrov; to će uništiti ceo vaš sistem.
Ovde je nešto novo rođeno, početak. To je sveže, ali je zbog toga to takođe vrlo teško videti. Kada odete do izvora reke Gang, ona je tamo tako mala – živahna, sveža naravno; nikada opet neće biti tako sveža, jer kada se kreće sakuplja mnoge stvari, akumulira, postaje sve prljavija. U Kashiju je najprljavija, ali je onda zovete “Sveta Ganga” jer je sada tako široka. Akumulirala je tako mnogo, sada je čak i slep čovek može videti. U Gangotriu – na početku, na izvoru – treba pažljivo da motrite. Samo tada možete videti: inače to je samo kapanje kapi. Ne možete čak ni verovati da će ovo kapanje kapi postati Gang – neverovatno.
Teško je upravo sada shvatiti šta se dešava, jer to je vrlo, vrlo mala struja, baš kao dete. Ljudi ne primećuju Rišaba, prvog đainskog tirthankaru, ali mogu li oni prepoznati Mahavira – videti ga? Đaini ne misle mnogo o prvom – Rišabu. U stvari, oni iskazuju svo svoje poštovanje Mahaviru. Zapravo u zapadnom umu, Mahavir je tvorac đainizma. Zato što iskazuju tako mnogo poštovanja Mahaviru u Indiji, kako onda ostali mogu misliti da je neko drugi bio začetnik? Rišab je postao legendaran, zaboravljen; možda je postojao, možda nije postojao, izgleda da nije bio istorijska ličnost – drevna prošlost – i vi ne znate mnogo o njemu.
Mahavira je istorijska ličnost, i on je Gang pored Benaresa, Kashia – tako široka. Zapamtite da je početak mali, ali nikada misterija neće biti tako duboka kao na početku. Početak je život, a kraj je smrt. Sa Mahavirom, smrt ulazi u đainsku tradiciju. Sa Rišabom, život je ušao, silazeći odozgo s Himalaja na zemlju.
Nikoga nisam imao da mu budem odgovoran, nikoga da od njega dobijem instrukcije, ali mnogo pomoći je dostupno. Ako uzmete to sve zajedno, to je više nego što neki majstor može podučiti. Kada govorim o Patanjđaliju, Patanjđali je od pomoći. Mogu govoriti isto kao da on govori ovde. Ja zapravo ne govorim; ovo nisu komentari. On sam koristi mene kao vozilo. Kada govorim o Heraklitu, on je ovde, samo kao pomoć. Ovo treba da shvatite, i da imate veću moć opažanja, tako da možete videti početak.
Da biste se kretali u tradiciji, kada je ona postala velika sila, nije potrebna velika moć opažanja, ni mnogo senzitivnosti. Teško je da dođete kada stvari započinju, ujutru. Ali uveče mnogi dođu jer stvar je postala tako raširena i moćna. Ujutru samo nekoliko izabranih dođe, koji imaju senzitivnosti da osete kako se nešto veliko rađa. To odmah sada ne možete dokazati. Vreme će dokazati to. Biće potrebne hiljade godina da se dokaže šta je rođeno, ali vi ste srećni da budete ovde. Ne propustite priliku, jer ovo je najsvežija tačka i najtajanstvenija.
Ako možete to da osetite, da dozvolite da to uđe duboko u vas, mnoge stvari će postati moguće u vrlo kratkom vremenskom periodu. To još nije dovoljno uvažavano da biste bili sa mnom – to nije dobrog glasa. Zapravo, samo kockari mogu biti sa mnom koji ne mare i ne brinu šta drugi kažu. Ljudi koji drže do ugleda ne mogu doći. Posle nekoliko godina, kada uskoro tradicija postane mrtva, ona postane cenjena. Oni će doći zbog ega.
Vi niste ovde zbog ega, jer sa mnom nema šta da se dobije ni za ego. Vi ćete izgubiti. Sa Rišabom, samo ljudi koji su bili živi, hrabri i odvažni, avanturisti, oni su se pokrenuli; sa Mahavirom, mrtvi biznismeni – ne kockari. Zbog toga su đaini postali poslovna zajednica. Čitava zajednica je poslovna; ne bave se ni sa čim osim biznisom. Biznis je najmanje hrabra stvar u svetu. Zbog toga biznismeni postaju kukavice. Na prvom mestu oni su bili kukavice; zbog toga su postali biznismeni.
Farmer je hrabriji jer on živi s nepoznatim, ne zna šta će se dogoditi, da li će biti kiše ili ne – niko ne zna. Kako možete verovati oblacima? Možete verovati bankama, ali ne možete verovati oblacima. Ne – niko ne zna šta će se dogoditi; on se hvata sa nepoznatim. Ali on živi mnogo hrabriji život – kao ratnik.
Sam Mahavira je bio ratnik; svih dvadeset četiri tirthakara kod đaina bili su ratnici.
Koja se onda nesreća dogodila? Šta se dogodilo da su svi sledbenici postali biznismeni? Oni su postali biznismeni s Mahavirom jer su oni došli samo s Mahavirom – kada je tradicija bila slavna, imala legendarnu prošlost, postala je već mit i bilo je cenjeno da se bude s njom.
Mrtvi ljudi dolaze samo kada nešto postane mrtvo; živi ljudi dolaze samo kada je nešto živo. Mladi ljudi će dolaziti više k meni. Čak i ako mi dođe neko star, obavezno je mlađi u srcu. Stari ljudi traže ugled, poštovanje. Oni će odlaziti u mrtve crkve i hramove gde ničega nema osim praznine i prošlosti. Šta je prošlost? Praznina. Sve živo je sada i ovde, sve živo ima budućnost, jer budućnost raste iz toga. Onog trenutka kada započnete da gledate u prošlost, ne može biti rasta.
Da li primate instrukcije od nekog majstora majstora?
Ne. Ali ja primam pomoć koja je mnogo lepša. Ja sam bio osamljenik, beskućnik bez doma, prolazio sam, učio, kretao se, ne ostajući nigde. Stoga nemam nikoga na koga bih se ugledao. Ako sam morao nešto otkriti, morao sam to otkriti sam. Mnogo pomoći je dostupno, ali sam morao to da odradim. Na neki način to će biti velika pomoć jer ne zavisim ni od kakvog kodeksa, morala. Ja posmatram sledbenike. Nema nikog kao što je majstor koji bi mene posmatrao. Ja moram da posmatram sledbenike mnogo dublje da bih našao putokaz. Moram da sagledam u vama šta će vam pomoći. Zbog toga su moja učenja, moje metode, različite kod svakog učenika. Nemam univerzalnu formulu, ne mogu imati; nema fiksnih pravila na koja moram odgovoriti. Nemam već načinjenu gotovu disciplinu. To je pre fenomen rasta. Svaki sledbenik dopunjava to. Kada započnem da radim s novim sledbenikom, moram da pogledam u njega, istražim, nađem šta će mu pomoći, kako on može da raste. I svaki put, sa svakim učenikom, rađa se novi metod rada.
Vi ćete zaista doći u neprijatnost kada ja odem – jer će biti toliko mnogo priča od svakog sledbenika, i nećete moći da uhvatite nikakav cilj, glavu ili rep toga – jer ja govorim svakoj individui kao pojedincu. Sistem raste kroz njega, i on raste u mnogim, mnogim pravcima. To je široko drvo, mnogo grana, mnogo pod-grana, pružajući se u svim pravcima. Ja ne primam nikakve instrukcije od majstora. Ja primam instrukcije od vas. Kada pogledam u vas, u vaše nesvesno, u vašu dubinu, ja primam instrukcije odatle i izrađujem ih za vas. To je uvek novi odgovor.
Osho