Namera je bila: o Tisi nekoliko reči
Probuditi u glavi
Izmisliti onda još nekoliko (koje se za pesme
izmišljaju)
I premeštati ih
I gurkati
Kao piljke
– Oprezno provlačiti reči kroz kapiju pesme.
Ako bi se sve to završilo
(Kao u nameri što je bilo)
Tako lepo
Imao bih još jednu pesmu
Koju bih u sebi ponavljao
Dugo
Opustelom jednom ulicom
U posleponoćnim povracima
Laganim
I kao usporenim
– Ka kući u kojoj živimo
I starimo
Neprimetno.
Imao bih znači još jednu pesmu
I to pesmu o Tisi
Opet
Jer svako ima pesmu o nečemu čemu se vraća
U svom kratkom ili dugom životu:
“Jedno drvo raste u Bruklinu”
Drugo onamo
I onda neko – na hiljaditom nekom mestu
Koje kao da nije ničije
I koje zove
Da ne bi na njemu drvo raslo
Il tekla reka
Kao uzalud.
Ali Tisa je istinska u mom životu
I njoj ne mogu dodati reči koje se za pesme
izmišljaju.
Tisa detinjstva!
I ja to neću:
I Tisa neće više da teče kroz moju pesmu.
Jer teče duboko kroz moj život.
Tisa detinjstva!
(To nije ponornica
Ali je bar ovog trenutka niko videti neće.)
Stevan Raičković