Jasan Pogled
Jesen ulazi u grad sa one strane gde je voda I gde je trava i stablo. Tamo postoji i klupa Sa koje su ljubavnici otišli. Za ljubav više krova nema. To su jednostavne stvari i one se ponavljaju. Postale su sasvim obične u našoj navici, Kao kad skidamo šešir Ili […]
O ta slika na ogromnom zidu Hladnog, skoro opustelog doma: Dva rošava stabla i put boje hroma Sa nekim kolima što nikud ne idu. Tu je i reka (al mrtvo korito): Samo srebrost šljunka, peska, trulost panja I čudna svetlost — ni sutonja ni danja — Što se kroz lišće […]
Piše: Milivoj Nenin Imao sam dva teksta o autobiografiji Stevana Raičkovića Jedan mogući život – prvi, davno objavljen,1 i drugi, u glavi, skiciran u glavnim konturama, dopunjen Raičkovićevom Fasciklom 1999/2000 – kada mi je u ruke stigao tekst Miroslava Maksimovića „Priča o nastanku pesme“ objavljen hiljadama kilometara daleko…2 I […]
Kuda pobeći u ovaj dan? U gusti sneg? U pusti vrt? Pasti u meki bolesni san Kao na smet, pod led, u smrt? Kuda pobeći sa ovog dna? Visoko negde? Još dublje? gde? Eno već teške ruke sna Pribijaju te kocem za tle. Kuda pobeći u ovaj čas Kristalno prazan, […]
Živeli smo ponovo u novom gradu koji se kao mala šarena ptica šćućurio u podnožju velike tamne planine. Sa nje je u suton pirkao hladan gorski vazduh i kao vlažna obloga rashlađivao čelo usijano od dnevne žege. Stajao sam tog sumraka među kukuruznim perima koja su mi milovala obraze i […]
Piše: Dragan Hamović STEVAN RAIČKOVIĆ LIRIKA I ETIKA Biti potpuni pesnik ne znači biti od zajednice i javnih pitanja otpadnuti, prokleti pesnik, naročito ako pitanja kojima se kolektiv (u nevolji) zabavlja postavljaju neizbežne etičke izazove za svakoga ponaosob. U tome je Raičković bio potpun, makar ujedno bio i prokleto veran svome […]
Deseti nastavak Povratak iz izbeglištva Evocirajući uspomene na “neformalni pesnički kružok” u smederevskoj gimnaziji, pod okupacijom, uveli ste u priču o svojim pesničkim počecima i nove, spoljne impulse koji su uticali na “intenzivnije” sazrevanje Vaše pseničke ličnosti. Reč je, dakle, o prvim Vašim kontaktima sa živom poezijom, onom koju su […]
Deveti nastavak Razgovarao: Miroslav Maksimović Jedan od jakih (možda i najintenzivnijih) doživljaja u mom životu uporno se i žilavo otima svakom opisivanju: kao da ne želi da se ispod nedodirljivog staklenog zvona – u kome boravi od svog postanja – prelije ubilo kakvu drugu, pa makar i najblistaviju posudu. Nebrojeno […]
Osmi nastavak Razgovarao: Miroslav Maksimović Iz onog najdubljeg vremena kojeg se prisećam, kao kroz kakvo sito i rešeto procurili su gotovo svi događaji koji su se zbivali oko mene. Ti “događaji” su bili manje-više zajednički, pa ih se neki moji ispisnici (koje ponekad još uvek sretnem) prisećaju da daleko većim […]
Sedmi nastavak Razgovarao: Miroslav Maksimović Čini mi se, ipak, da smo malo prerano izbili na (ovaj Vaš) “jedini put” koji Vas je definitivno usmerio ka poeziji. Nismo dotakli ništa od “onoga” što se dešavalo u Vašem najranijem dobu? Kakve su zapravo Vaše uspomene na ono vreme kada još niste ni […]