Jasan Pogled
Treći nastavak Razgovarao: Miroslav Maksimović Bila je to parterna kuća u centru Podgorice – a nekoliko unutrašnjih bašti i avlija, od kojih je jedna nosila, bar za mene, zagonetno ime „kućište“ – moga dede Stevana Raičkovića i njegove žene, moje babe Milice, rođene Vrbica..U toj kući je ugledalo sveta trinaestoro […]
Namera je bila: o Tisi nekoliko reči Probuditi u glavi Izmisliti onda još nekoliko (koje se za pesme izmišljaju) I premeštati ih I gurkati Kao piljke – Oprezno provlačiti reči kroz kapiju pesme. Ako bi se sve to završilo (Kao u nameri što je bilo) Tako lepo Imao bih još […]
(drugi nastavak) Raičkovići, moja familija po ocu, potiču iz Crne Gore…gde je opčinjenost prošlošću i poreklom, ta pomenuta “pasioniranost” ne samo urođena nego i na visokoj ceni, čak i dan-danas…Tako se i jedan (savremeni) Raičković – a svi koji nosimo ovo prezime smo bliski i dalji rođaci – po imenu […]
Razgovarao: Miroslav Maksimović Uvodni dijalog Iako Vas poznajem već koju deceniju – isprva samo kao pesnika a potom i kao čoveka – imam utisak da se ovog neobičnog januarskog prepodneva 1995. godine nalazim pred vama kao pred enigmom koju tek treba odgonetati. Niste hermetičan pesnik, niti ste po ponašanju u […]
Kari Šabanovi (Sjećanje iz djetinjstva) Sjećanje me lakom tugom ovi: .veče slazi i miriše lipa. Kroz sumrak se čuje kolska škripa, S puta idu kari Šabanovi. Mi u susret otrčimo k njima, A kari nas vrate srećne kući I sivom nas džadom truckajući O pređenim šapću drumovima. Mili dani, moji […]
Jedne nedelje u podne U gradu Koji je toliko susedan tvojoj varoši Kao što su oko i oko blizi na jednom istom licu Stojiš na njegovoj jesenskoj obali. Slatko i tužno ti se pričinja da si nepoznat Svemu oko sebe I da je sve okolo i tebi nepoznato Toliko Kao […]
U sasvim utišaloj i skoro smračenoj ulici Pred vratima tek nešto uzdignutijim Ne više od pet-šest stepenika Ali ipak visoko Stoji jedan čovek malo ukošeno okrenut Ni tamo ni ovamo Kao da zagonetku postavlja nekom opalom listu Ili zgužvanoj hartiji Koji šušte polako niz poliveni asfalt Kao da nekuda zajedno […]
Podne Po svemu onome kako izgleda Ovo podne je sasvim obično Kao jedna stara pesma: Mali užareni trenutak tačno u sredini između izlaska i zalaska I ništa više. (Ili još samo Pa i to već uzgred: Jedna svakodnevna slika ovde pred očima Koju ostvaruje okrugao život časovnika na tornju Sklapanjem […]
Uvek na jednoj te istoj klupi U zakržljalom parku tačno na raskrsnici aleja U vreme baš kada se ljudi sa posla vraćaju Seda jedan te isti čovek polako na ivicu Kao da je samo za trenutak seo da se odmori Ili da budan prosanja nešto iz svog života Koji se […]
Reč je o čoveku koji tek s vremena na vreme I to naročito onda kada je nebo u mozaiku od oblaka Prolazi ispod naših prozora Kraj naših vrata I drži u ruci kišobran sa izlizanom braonkastom drškom Jedan sasvim zatvoren tamni kišobran Kao uvijeno crno jedro. Čovek se ne osvrće […]