Tag: Stevan Raičković

Anatomija Fenomena

Trenutak [Tema: Raičković]

Eto I to baš sada Kad smo do grla siti pesme I ležimo tako prirodno svako na svojoj postelji svako u svojoj travi Skoro kao mrtvi što leže nekoliko spratova pod nama Ili čak još dublje jednostavni Otprilike Kao oni mrtvi koji leže za nekoliko spratova pod njima Eto Dolazi […]

Anatomija Fenomena

Novembar [Tema: Raičković]

Jesen ulazi u grad sa one strane gde je voda I gde je trava i stablo. Tamo postoji i klupa Sa koje su ljubavnici otišli. Za ljubav više krova nema. To su jednostavne stvari i one se ponavljaju. Postale su sasvim obične u našoj navici, Kao kad skidamo šešir Ili […]

Anatomija Fenomena

Pesma trave [Tema: Raičković]

Imaju trave jednu misao tešku kao kamen Jer one meni kažu: “Ne treba tvoja pesma. Lezi u nama. I sklopi ruke, gde bilo, pod glavu. I ćuti. Dugo ćuti dok ne zaboraviš govor. I posmatraj mirno breg sasvim udaljen, i plav, Što duboko ćuti. I digni oči polako sa brega […]

Anatomija Fenomena

Posle kiše [Tema: Raičković]

Nisi sam: Pored tebe rastu travke i savijaju se. Tri šiljata lista nešto čudno šume. Skakavac je skočio sa busena na cvet. Otkinut rep guštera je novi stanovnik: Niko sem tebe ne zna da se umnožio svet. Nisi sam. Gaziš trulo lišće bosim nogama. Pod petom si prelomio prut: Jedna […]

Anatomija Fenomena

Livada [Tema: Raičković]

U ovoj livadi poznajem ja već mnoge vlati. Juče je ova, u suton, bila travka svijena. Sad ima žute ivice i suve kad ih dirnem. Kad gledam iz daljine u zeleno: ona se sama zlati. Iznad usana mi je već miris sena: Sutra ću i druge izbrojati. U ovoj livadi […]