Priroda zatvara prošlost za vas, tako da svako rođenje izgleda da je novo. Ali vi opet započinjete da akumulirate. Kada je toga previše, priroda će vas opet ubiti. Čovek postaje sposoban da spozna svoje prošle živote samo kada je mrtav za prošlost. Onda priroda otvara vrata. Onda priroda zna da nema potrebe da se skriva od vas. Vi ste stigli do stalne sadašnjosti, svežine života. Sada znate kako da umrete; priroda ne treba da vas ubija.
Jednom kada znate da niste prošlost, niste ni budućnost već ste sušta prisutnost bića, onda cela priroda otvara svoja vrata i misterije. Čitava vaša prošlost – milioni života življeni na mnogo, mnogo načina – svi se otkrivaju. Sada to može biti pokazano jer vi nećete biti opterećeni time. Sada nikakva prošlost ne može da vas optereti. Ako ste upoznali alhemiju kako da postajete neprekidno novi i mladi, ovo će biti vaš zadnji život, jer onda nema potrebe da budete ubijeni niti da vam se pomaže da budete ponovo rođeni. Nema potrebe. Vi to činite sami svakog trenutka.
Ovo je objašnjenje zašto Buda iščezava i nikada se ne vraća natrag, zašto se prosvetljena osoba nikada ne rađa opet; u ovome je tajna: jer ona sada zna smrt, i koristi je neprekidno. Svakog trena, kakva god da je prošlost, prošla je i mrtva, a osoba je oslobođena od nje. Svakog trena ona umire za prošlost i ponovo se rađa. To postaje tok, tok zadobijanja novog života svakog trena, nalik reci. Onda nema potrebe za prirodu da sakuplja koješta sedamdeset godina; smeće, besmislice, a onda da ubije ovu razvalinu od čoveka, i pomogne mu da opet bude rođen, i da ga stavi u isti krug, jer će on opet skupljati.
To je začarani krug. Hindus ga je nazvao samsara. Samsara označava točak; točak nastavlja da se okreće stalno na isti način. Prosvetljena osoba je ona koja ga je odbacila – koja je izvan obrtanja tog točka. Ona kaže: “Više priroda ne treba da me ubija, jer ja sada ubijam sebe svakog trena.”
A ako ste vi novi, priroda više za vas ne treba da koristi smrt, ali onda takođe nema ni potrebe za rađanjem, jer neprekidno koristite rađanje. Svakog trenutka vi umirete za prošlost i rađate se za sadašnjost. Zato vi osećate suptilnu svežinu i živahnost oko Bude, kao da se upravo okupao. Vi mu se približite i osećate miris – miris svežine i krepkosti. Nikada opet ne možete sresti istog Budu. Svakog trena on je nov.
Hindusi su vrlo mudri jer hiljadama godina se susreću s Budama, đinama – koji su pobednici života57, prosvetljeni, probuđeni ljudi, oni su shvatili mnoge istine. Jednu od istina vi ćete videti svuda okolo. Nikada Buda nije opisan kao star, nikada Mahavira nije opisan kao star. Nikakva statua ne postoji, nikakva slika Krišne, Rame, Bude, Mahavire; niko nije opisan kao star.
Nije da oni nikada nisu postali stari; oni su postali stari. Buda je postao star kada je imao osamdeset godina. On je bio tako star kao što će svako postati kada ima osamdeset, ali nije prikazan kao star. Razlog je unutrašnji: kad god bi mu se približili, našli biste ga mladog, svežeg i živahnog. Dakle, starost je bila samo u telu, ne u njemu. I ja moram razvaliti vas, jer vaše telo može biti mlado, ali vaše unutrašnje biće je vrlo staro i drevno, ruševina, kao grčke ruševine iz Persepolisa i druge.
U sebi imate ruinu bića, postojanja; to mora da bude razvaljeno, a ja za vas moram biti topionica, pećnica, vatra, smrt. To je jedini način kako vam mogu pomoći da zadobijete kosmos unutar sebe, jedan red. A ja ne želim da vam nametnem neki red jer to neće pomoći.
Svaki red nametnut spolja biće samo podrška za staru drevnu ruinu; to neće pomoći.
Ja verujem u unutrašnji red. To se dešava sa vašom unutarnjom svešću i ponovnim rođenjem. To dolazi iznutra i širi se napolje. Baš kao cvet, on se otvara, i latice se kreću napolje iz centra prema periferiji. Samo je taj red pravi i lep koji se otvara unutar vas i širi na sve oko vas. Ako je red sproveden spolja, data vam je disciplina – “Uradi ovo, nemoj uraditi ono” – i vi ste prinuđeni da budete zatvorenik, to vam neće pomoći jer vas neće promeniti.
Ništa vas ne može promeniti spolja. Postoji samo jedan preokret, a to je onaj koji dolazi iznutra. Ali pre nego što se taj preokret dogodi, morate biti potpuno uništeni. Samo na vašem grobu novo će se roditi. Zbog toga postoji haos oko mene: jer ja sam haos i koristim haos kao metod.
Drugo pitanje:
U vršenju sadhane sa Aum, da li je bolje ponavljati (Aum) kao mantru ili pokušati da se čuje kao unutrašnji zvuk?
Mantra Aum mora da se radi u tri stadijuma. U prvom, treba da je ponavljate vrlo glasno. To znači da ona treba da dođe iz tela – prvo iz tela jer ono predstavlja glavna vrata.
Dopustite prvo da telo bude prožeto s tim.
Dakle, ponavljate je glasno. Idite u hram, u svoju sobu ili negde gde je možete ponavljati tako glasno kako želite. Koristite celo telo da je ponavljate, kao da vas slušaju hiljade ljudi bez mikrofona; treba da budete vrlo glasni tako da celo telo drhti, trese se s njom.
Za nekoliko meseci, gotovo tri meseca, ne treba da brinete ni o čemu drugom. Prvi stadijum je vrlo važan jer on daje temelj. Glasno, kao da je svaka ćelija tela uzvikuje, peva…
Posle tri meseca, kada osetite svoje telo kao potpuno zasićeno, ona je ušla duboko u ćelije tela. A kada je kažete glasno, to ne čine samo usta: od glave do nožnih prstiju, celo telo je ponavlja. To dolazi ako je za tri meseca ponavljate neprekidno barem jedan sat dnevno, za tri meseca ćete osetiti da to ne čine samo usta, to čini celo telo. To se dešava – to se dogodilo mnogo puta.
Ako to radite zaista iskreno, autentično, i ne obmanjujete sebe, to nije mlaka, ravnodušna, već stoprocentna pojava, onda čak i drugi mogu slušati. Mogu položiti svoje uši na vaša stopala, i kada uzviknete glasno oni mogu to čuti da dolazi iz vaših kostiju jer celo telo može apsorbovati zvuk i celo telo može kreirati zvuk. Oko toga nema problema. Vaša usta su samo deo tela – specijalizovani deo, to je sve. Ako pokušate, celo vaše telo može ponoviti to.
Osho
57 Jinnah – pobednik nad uslovljavanjima prirode, prakrti, po učenju Đaina, pripadnika najstarije religije. Asketskim iskušenjima duša (điva) je postigla potpunu nezavisnost i postala pobednik (jinnah) nad prirodom koja je vezuje u samsaru, ciklus preporađanja. Učenje o pobedniku nad prirodnim uslovljavanjima i nesvesnošću izdvaja budističko i đainsko učenje od ostalih religija koje se zasnivaju na pokornosti verskom autoritetu, teokratiji i crkvi. Učenje o pobedniku pripada dokrtini probuđenja, a pokornost teokrataskom autoritetu demonizmu i masovnoj kontroli uma.