Jasan Pogled
Piše: Muharem Bazdulj ZIMSKI DNEVNIK OSTER ISPISUJE (I) KAO ISTORIJU (SVOG) TELA. UZ POVREMENE DIGRESIJE, PRIČA O TELU IPAK TEČE HRONOLOŠKI: OD DETINJSTVA DO STAROSTI. ZIMA IZ NASLOVA I ODNOSI SE (IZMEĐU OSTALOG) NA ZADNJU FAZU, NA KRAJ ŽIVOTA. U JEDNOM SVOM SLOJU ZIMSKI DNEVNIK JE ZAPRAVO MEDITACIJA O STAROSTI, TAČNIJE REČENO […]
Nikada se nemoj žaliti. Jadikovanje škodi uvek našem ugledu. Ono lakše posluži da tuđoj strasti da primer drskosti, nego da nam donese utehu saučešća; jer upozorava slušaoca baš na ono na šta se žalimo i jer svest o prvoj uvredi izvinjava drugu. Žaleći se zbog nanesene nepravde dajemo povod […]
Ispod poda postoji zakopano blago Starih porodica, kuća, zaštićenih pečatom na prstenjima na prstima Nada da im ih otkinem okrepljuje I odmor negde na moru verovatno okrepljuje Zbogom sujeto moja, shvatam da sam običan nastavnik Istorijski trenutnog postojanja. I istorije. Kredit mi visi nad glavom Prst se ne miče sa […]
Nisam samo ja čekao. Jedan od onih u redu reče mi da čeka već dva dana, i to na istom mestu. Došao je iz Jugoslavije, kao ovca, da potraži posao. Drugi bednik mi se obrati, došao je da radi, kako kaže, iz čistog zadovoljstva, manijak, lažov. U toj gomili je […]
Prošlo je već mnogo godina, a sve štogod u Combrayu nije bilo pozornica ili drama moga odlaska u krevet, za mene više nije postojalo, kadli nekog zimskog jutra, kad sam se vratio kući, majka vidje da mi je hladno, pa mi ponudi da protiv svoga običaja popijem malko čaja. […]
Nisam ništa. Nikad neću biti ništa. Ne mogu želeti da budem ništa. Ako se to izuzme, imam u sebi sve snove sveta. Prozori moje sobe, Moje sobe u jednom od milion svetova koji niko pouzdano ne zna da odredi (A i kad bi znao, šta bi zapravo znao?) Vi gledate […]
„Mrzim knjige i spise u kojima se postupa biografsko-hronološki, to mi se čini kao metod od najgoreg neukusa i, u isto vreme, kao duhovno najnepogodniji metod.“ Bez obzira na ove reči pripovedača romana Beton, povratak na služenje biografskim modelom je s jedne strane neizbežan kada je reč o opusu […]
Mnogo je vjera, a moral je samo jedan.
Predstava „Krivica“ kolašinskog pozorišta Korifej, autora Nebojše Romčevića, predstavlja onu vrstu scenskog događaja koji nepogrešivo pogađa u središte možda najvećeg emocionalnog bola gledaoca. Naizgled jednostavna priča koja govori o muško-ženskom odnosu, zasnovanom na iskrenoj emociji, ali i preljubi koja je rezultovala smrću jednog čovjeka i traumom jednog djeteta, […]
Misliš da ti se tako nešto nikada neće desiti, da je to jednostavno nemoguće, da si jedina osoba na svetu kojoj se ništa slično ne može dogoditi, a onda, jedno po jedno, sve počne da ti se dešava, baš kao i svima drugima. Tvoja bosa stopala na hladnom podu dok […]