Jasan Pogled
Časopis Treći program 2013. Mirovni kongres održan je u Parizu 1849, u godini „proleća naroda”. U glavnom govoru, koji je održao Viktor Igo (Victor Hugo), objavljuje se da će doći dan kada ćeš ti Francusko – ti Rusijo – ti Nemačko – kada ćete svi vi narodi kontinenta, ne gubeći […]
Jesu li ljudi postali manje dobri? Jesu li uopšte ikada bili dobri? Jesu li bili dobri kao deca, pa onda lagano, ili naglo odustajali? Ili su, možda, mali gadovi rastući postajali veliki? Znam samo da se o zloći uvek dugo i strasno raspreda, a da se o dobrim ljudima malo […]
Pre nekog vremena naišao sam na tekst Martina Hajdegera objavljen u osmom broju časopisa Tellus. Naslov eseja glasio je: Zašto ostajemo u provinciji? Filozof se s ovim problemom suočava pokušavajući da objasni zbog čega je izabrao život u svom šumskom skloništu, umesto da postane rektor na Berlinskom univerzitetu. Hajdeger daje […]
Ako ste ovde zbog potreba uma, odbacite te potrebe. One nisu potrebe; one su snovi. Ukoliko je moguće odbacite ih potpuno. Ne pitajte kako da ih odbacite, jer se ništa ne može učiniti da bi se odbacile. Upravo samo razumevanje da su one želje uma, dovoljno je; one otpadaju automatski. […]
Nikako ne mogu odobravati način na koji ustanovljavamo trajanje našega života. Vidim da mudraci to vrijeme u usporedbi s općim gledanjem znatno skraćuju. “Što, kaže mladi Katon onima koji su ga htjeli spriječiti da digne ruku na sebe, zar sam sada u onoj dobi kad mi se može predbaciti da […]
Veliki marksistički filosof Aleksandar Kožev (1902–1968) snobizam dovodi u direktnu vezu sa krajem istorije: Šta je istorija? jedna rečenica koja odražava realnost, ali koju niko pre toga nije izrekao? U tom smislu se govori o kraju istorije. Stalno se produkuju događaji, ali od vremena napoleona i Hegela, ništa se više […]
Ima jedan detalj, za koji duboko sumnjam da je ekskluzivan. Detalj povezuje moje djetinjstvo s Amsterdamom. Ne sjećam se više kada, možda u petom ili šestom razredu osnovne škole, pročitala sam Dnevnik Ane Frank. Djevojčica Ana koja provodi dane skrivena u jednoj kući u Amsterdamu postala je moj heroj, i […]
Zbog njegove likovne i narativne zavodljivosti ali, još više, zbog njegove metafizičke produbljenosti, slikarstvo Voja Stanića možemo upoređivati i dovesti u analogiju sa mnogim velikim imenima i pojavama moderne i klasične umjetnosti i duhovnosti. Na mojem spisku nalaze se : De Kiriko, Šagal, Magrit, Brojgel i Boš, Jonesko, Pirandelo, Markes, […]
Esej iz knjige „Spisi o moralu“ (Paideia, 1998) u prevodu sa italijanskog Elizabete Vasiljević. Kada sam 1942. osvojio nagradu na takmičenju Ludi Juveniles (otvoreno takmičenje obavezno za mlade italijanske fašiste – što će reći, za sve mlade Italijane), imao sam deset godina. S retoričkom virtuoznošću obradio sam temu: „Da li treba da umremo za […]
Opis Knjiga Vilijama Pola, Država: njeno poreklo i funkcija, napisana je početkom 1917. godine, malo pre Lenjinove Države i revolucije, verovatno njegovog najliberterskijeg dela. Pol je bio član marksističko-deleonističke Socijalističke laburističke partije, i kasnije jedan od osnivača Komunističke partije Velike Britanije. Njegova kritika državnog socijalizma u načelu podseća na liberterski […]