Jasan Pogled
Biram nju. Samo nju i nikoga više. Tebe! Diram ju svime što nije stvarno, a ipak jeste – svime što živi, bubri, rasplamsava se i iščezava dok mi se oči pune suzama. Klicanje u znak pozdrava. Opetovan susret. Sudar zaželjenih. Lice otvoreno prema drugome. Goloća nas koji titramo kao jezero […]
Kome je bolje, filozofu ili gušteru koji se sunča?
U poeziji Valbone Jakove, kosmogonijska i ontološka ravan, preklapaju se, tvoreći na mahove neraskidivo jedinstvo lirske subjektinje sa prirodom koja ne služi poput pejzažnog okvira, naprotiv, ona je ram ogledala u kojem se hvata odraz kao ličnonosni entitet. Ličnost, jedinka, subjektinja koja na momente pada pa se uspinje, kao da […]
Kako je moguće obuhvatiti odjednom sva iskustva jednog izmučenog, poniženog, žudnog čovečanstva? – tako glasi pitanje koje je, sa mladalačkim očajanjem, Dostojevski postavio Visarionu Gregorjeviču Bjelinskom, najvećem ruskom kritičaru tog doba. A njegov odgovor je bio zadivljujuće precizan: počni od pojedinca. Onog najbližeg tebi. S ljubavlju uzmi za ruku poslednjeg […]
Najzad sam ubio svog oca. Samotna zlatna kazaljka na modrom brojčaniku kule Moskovskog univerziteta pokazivala je minus četrdeset stepeni celzijusa. Saobraćaj je zamro. Ni ptice nisu smele da polete. Grad se skočanjio, poput ljudskih pihtija. Ugledavši svoj odraz u ovalnom kupatilskom ogledalu, ujutru sam ustanovio da mi je kosa na […]
Ovo je vrijeme svojevrsni otvoreni laboratorij za istraživače „rada na nacionalnom pamćenju“, u neku ruku je iznimno izazovno, mada skopčano s rizicima jednodimenzionalnih pristupa, u kojima nužno strada istina kompleksnije naravi. Nastupilo je vrijeme u kojemu je moguće o svemu govoriti i bez respekta povijesnih okolnosti i činjenica, što je […]
Autorka: Jelena Koprivica Ljudi ne znaju ništa. Ljudi preziru kralja Aleksandra, jer je osnovao Jugoslaviju misleći da nas je time zajebao do daske. To su sulude stvari. Niko se ozbiljno – naročito oni koji rukovode političkom voljom u ovoj zemlji – ne trudi i ne stara za našu kulturu i […]
Stigao sam kući kasno uveče, posle odličnog večernjeg provoda u gradu, i slučajno okrenuo neki TV kanal na kome su davali pregled dnevnih akcija na bojnom polju. baš sam se svukao i srkutao pivo kad su prikazali kako neki helikopter u niskom brišućem letu mitraljira neke male likove u trku, […]
Godine dolaze, odlaze. Polakonestaješ iz mog sećanja; u meniveć su izbledele crte tvog lica, iskraoIz sluha tvoj glas, i nisam krenuo za tobomU sve gušću šumu života.Danas već mirno izgovaram tvoje imeDanas već ne dršćem od tvog pogleda,Danas već znam da si bila jedna među mnogima,Da mladost ludost, da sve […]
Niko ne vidi na njoj tvoje rukekada prolazim ulicom Niko ne vidi na njoj tvoje prstekad je vratim kući. Maleno dugme je opet ušivenoi zakopčani svi snovi visoko do vrata ja ovu haljinu nežno skidamja ovu haljinu pažljivo oblačim Ona za mene moć mađije imavolela bih da tvoje ruke na […]