Jasan Pogled
I Kad pod ovaj naslov stavljam dva njemačka pjesnika, dva pjesnika njemačkoga jezika, Gottfrieda Benna i Paula Celana, tada to nije doista nikakav izbor. Želimo li iz njemačke književnosti nakon Drugoga svjetskog rata izdvojiti imena koja su zbilja omogućila odslik nečega od temeljne duševne, duhovne i religijske situacije vremena, tada […]
Povijest književnosti ga pamti pod njegovim pseudonimom grof Lautrèamont. Napisao je samo jednu knjigu, Maldororova pjevanja. Poeziju nije dovršio. Njegovo djelo je znatno utjecalo na nadrealizam, bilo nadahnuće mnogim umjetnicima, a i danas njegovu knjigu punu drastičnih opisa i bizarnog humora neki rado čitaju. Rano je umro, za vrijeme opsade […]
“Mitologije ilustruju svu onu predivnu plodnost Bartovog neprekidnog interesovanja za smisao (ili, kako bi on to rekao, “značenje”) praktično svega što ga je okruživalo… Za Barta, ono što je zajedničko rečima i predmetima jeste strukturisana sposobnost da nešto saopštavaju: istovremeno, reči i predmeti, budući da su znakovi, uvek su varljivi […]
Takođe, meditirajte na svemu što vam se dopada. Meditirajte na izgledu svoje omiljene zamisli. Ako volite cveće, meditirajte na ruži. Meditirajte o mesecu, ili bilo čemu što vam se dopada. Ako volite hranu, meditirajte o hrani. Zašto Patanjđali kaže “… svemu što vam se dopada“? Jer meditacija uopšte ne treba […]
ja čovjekslabe vjeremolim se za pokojtih smrtnih dušaza sjenekoje ne mogunaći mjestovječnog počinkazalutale između pustog nebai domovineja čovjek dobre voljei slabe vjerečekam spomenikneznanom vojniku dezerteruiz svih vojskiiz svih ratova spomenik podignutkriomice do nebapod zemljomspomenik podignut očimamajki žena sestara ljubavnica spomenik podignutod srama očaja strahaljubavi i mržnjespomenik bez imena i prezimena […]
* dete plače čim se rodine zna ništa drugo da radi mala deca plačune umeju da misleumeju da plačujoš ne znaju šta je plačplaču samo kad ih nešto boli * deca plačukad izgube onošto samo deca razumeju deca plačumnogo hoćemalo mogu ne plačitepred decomne učite ihplakanjuneka plaču sama deca plaču […]
I Kad mi Englezi pišemo retko govorimo o tradiciji, mada povremeno zažalimo zbog njenog odsustva. Ne možemo da se pozovemo na pojam „tradicije“ u nekom opštem ili posebnom smislu; u najboljem slučaju poslužimo se pridevom pa kažemo za poeziju „toga i toga“ da je „tradicionalna“ ili čak „isuviše tradicionalna“. Verovatno […]
Predgovor Branka Anđića iz 1989. godine »Kuci traži da preradim ogled. Lepi mu se u guši: želi da bude mekši, inače želi da ga eliminiše. I mene želi da eliminiše, mogu to da vidim. Iskradem se tom moćnom, genijalnom, običnom čoveku, tako potpuno lišenom vizije. Plašim ga se i prezirem […]
Ne boj se!Manji od tebe uvijek će pokušavati da te ukalupetvoju snagu nazivaće pogrdnim imenimaali ti odmahnispusti šeširpozdravi ih osmijehom i nastavi snažnijeJer ti si svojati si svemiri planete su tvoji draguljine treba ti tuđa vatra i nemir Ne vjeruj kada te prozovu iz pogrešnih dnevnikai propituju naopake definicije životati […]
Žan Bobero, Mišlin Milo, Laiciteti bez granica, Karpos, Beograd, 2011, 364. Oktobra 2010. godine u Francuskoj je izglasan zakon kojim je zabranjeno nošenje burki na javnim mestima. Ova zabrana nije naročito originalna, ne samo zato što su je prethodno uvele Belgija i, u ograničenom obimu, neke druge evropske države, već […]