Jasan Pogled
Ranije smo se svađali, ne iz milostiprema primirju koje će poslije doći. Sad se ne svađamo-znači i ne mirimo se. I žalimo zbog toga, ali bez ikakve smo moći. Želeći sve češće i češće i češćeponavljanje sumnji i muka,mi ispuštamo neke riječikao čašeiz namjerno olabavljenih ruku. Ali ni tugani suzeni […]
Pogovor američkom izdanju iz 1958. godine Nakon mog, u svakom pogledu ugodnog nastupa u ulozi Johna Raya, one osobe u Loliti koja je tobože napisala “predgovor”, svaki moj komentar može se učiniti čitaocu — pa čak i meni — kao igranje uloge Vladimira Nabokova koji govori o svojoj knjizi. Neke […]
Tako je u jednom pismu izjavio Mikis Teodorakis prošle godine. Danas, u četvrtak, Mikis Teodorakis umro je u Atini. Ležaće u atinskoj Mitropoliji tri dana, od 7. do 9. septembra, podaci o sahrani još nisu objavljeni. Grčka je proglasila tri dana žalosti. Mikis Teodorakis je umro u 96 godini. Njegova […]
Ljubavi, sada idemo kući,tamo gde se loza uz verandu pužepre tebe u sobu tvoju je ušlonago leto korakom šumskog cveća. Naši lutajući poljupci prođoše sveta:Jermeniju, gustu kap meda otkopana,Cejlon, golubicu zelenu i Jangce što razdvajavekovnom strpljivošću noći od dana. I sada, voljena, po praskavom moruvraćamo se kao dve ptice slepe […]
Prijatelji moji i saputnici, jadan je onaj narod koji je pun vjerovanja, a vjera mu je prazna.Jadan je narod koji nosi ruho, a sam ga ne tka, jede hljeb a ne žanje ga i pije vino što ne teče iz njegove preše.Jadan je narod koji siledžiji kliče kao junaku, a […]
Gde si, živote moj, koji si mogaoda budeš, a nisi bio, srećanili možda tužno grešan,ili drugo, štit ili mač sam mogaobiti a nisam bio? Gde je izgubljenpredak Persijanac ili Norvežanin,gde sudba da nisam slep,gde sidro i more, gde zaboravko sam? Gde noć vedrakoja grubom rataru donosineuki i radni dan,kako bi […]
Zaklinje se svakog časa da započne bolji životAli kad padne noć sa svojim savetimasa svojim nagodbama i sa svojim obećanjimaali kad padne noć sa svojom sopstvenom snagom tela koje žudi i traži, istoj sefatalnoj radosti, izgubljen, ponovo vraća. Konstantin Kavafi Prevod Ivan Gađanski i Ksenija Maricki Gađanski
1967. 6.VIII ’67. Vrućina – već dva meseca – ni kapi kiše – dostiže do 28. stepena. Sa Alpa raskošna svežina stiže svake večeri, druga svežina od mora ponekad zapahne. Miloš. Njegova žena. Nastanili su se pored, na padini Sv. Pol. Diskusije. Šetnje. Nisam ga […]
Izdavač: Povelja, Kraljevo BibliotekaPOEZIJA, DANASKnjiga sto šezdeset osma UredniciDejan AleksićŽivorad Nedeljković VERA Prust te je naučio nesanici, samopregoruI disciplini. Delio si obroke sa Džojsom;Uz Pinčona postao strastveni pušač. TeloUkrao od Magrelija, kao Lorens na drvetuPrizivao maštu. Barns ti je izlečio bubice, Hamsun zaljubio u samoću, KolakovskiLagao vešto. Verovao si jer […]
Sudbinu ponekad vidim kao nekog lavića (ili nešto ovom slično), koji bi zajedno sa nama živeo na istom mestu. Godinama pokušavamo da je ublažimo; katkad pomislimo da smo je ukrotili. Odjednom se priseti svoje iskonske krvi; učini,evo, sasvim malo i sve se pretvori u ruševine. Polako se navikavam da je […]