neki ljudi su mladi i ništa više, a neki ljudi stari i ništa više, a neki ljudi ni stari ni mladi i samo to.

Ko se ne razbije u paramparčad, Ko ostane čitav i čitav ustane. Taj igra…

Ja kažem san, Vi kažete sloboda; Jedno i drugo je Tihi okean i pena iza parobroda.

Kad su ga pitali da nešto kaže o smrti, rekao je: “Voleo bih da umrem za stolom, u nekom restoranu. Neka kap, ili tako nešto! Da povučem stolnjak, dok budem padao! Da prevrnem tanjir sa supom! Ne bi bilo loše da neko od prisutnih ima fotoaparat Da se to zabeleži. […]

i sad mi se postavlja pitanje, što ostaje od poezije, kad se rastane od one koja me na nju silila…

Čovjek si u jednom prostoru i vremenu Što živi tek sada i ovdje I ne zna za bezgranični Prostor vremena U kojem se nalazim Prisutan Od dalekog juče Do dalekog sjutra Misleći O tebi Ali to nije sve.

Ne boj se! Nisi sam! Ima i drugih nego ti koji nepoznati od tebe žive tvojim životom.