Jasan Pogled
Godine dolaze, odlaze. Polakonestaješ iz mog sećanja; u meniveć su izbledele crte tvog lica, iskraoIz sluha tvoj glas, i nisam krenuo za tobomU sve gušću šumu života.Danas već mirno izgovaram tvoje imeDanas već ne dršćem od tvog pogleda,Danas već znam da si bila jedna među mnogima,Da mladost ludost, da sve […]
Jedan od mnogih datuma,koji mi više ništa ne govore. Dokle sam tog dana išla,šta sam radila – ne znam. Da je u blizini izvršen zločin– ne bih imala alibi. Sunce je sijalo i zašloza mene neopaženo.zemlja se okrenulabez opaske u notesu. Lakše bi mi bilo da mislim,da sam na kratko […]
Jedino će moj život doista umreti za mene,jednom.Jedino trava zna ukus zemlje.Jedino krv moja čezne, doista,za mojim srcem, dok ga napušta. Vazduh je visok ti si visoka,visoka je tuga moja. Dolazi vreme da umiru konjiDolazi vreme da ostare mašineDolazi vreme kad pada hladna kišai sve žene imaju tvoju glavui nose […]
Nekakva smrtna opna,kažu,ali sta je bilo u njoj? Psiha,tako psiholozi,duša,tako dušebrižnici,persona,tako šefovi personala. A uz to još i anima,imago, demon,identitet, Ja,Ono i Nad-ja. Leptir koji se,kažu, podigaoiz tog meteža,pripada nekoj vrsti o kojoj ne znamo ništa. Hans Magnus Encensberger Prevela s nemačkogDrinka Gojković
Ne mogu sad da ti kažem.kad me ne bude višeGonio i vitlao vetarI kada se pretvori najzad u šapat-Možda ću, jednom, reći. Kad ružin odsjaj na suncuKlone u izmaglicuI kada ruža bude samo minula rumen,Kad lice koje volim odluta,Kad kapija poslednji put zabruji,Kad više ne vrediMahniti i reći doviđenja-Možda ću, […]
Onda zbogom, ništa nećeš zaboraviti? U redu idi. Više nema šta da se kaže. Treba se rastati. Možeš otići. Ali, pričekaj, vidi… Pada kiša. Pričekaj još, možda će prestati. Obuci se dobro. Napolju je vrlo hladno, znaš. Trebalo je da uzmeš ipak nešto toplije… Ja sam Ti sve vratio? Nema […]
Jeste dođu meni moje lude bubicejeste salete me neke crne uliceal’zato ćeš ti kao stara kučkaskapati jednom posle dobrog ručka Jeste pošašave kadkad moji damarijeste spopadnu me užasi i darmarial’ti si za mene pročitana knjigai ko te sad čita baš je mene briga Jeste mnogi pamte moje pijane zorejeste o […]
Pesnik čita stihove slepima.Nije pretpostavio da će to biti tako teško.Drhti mu glas.Drhte mu ruke. Oseća da je svaka rečenicaovom prilikom stavljena na probu tame.Da će morati sama da se snalazi,bez svetlosti i boja. Opasna avanturaza zvezde u njegovim stihovima,za zore, duge, oblake, neone, Mesec,za ribe ispod vode, do tog […]
Svet s većom nadom gleda nego što sluša.Državnici moraju se smeškati.Osmeh znači da ne gube duh.Iako je igra zamršena, a interesi kontradiktorni,Rezultat nepouzdan – uvek je utešnoKada je zubalo belo i srdačno. Moraju blagonaklono pokazivati čeloU konferencijskim salama i na aerodromskoj pisti.Kretati se bodro, izgledati veselo.Ovaj onog dočekuje, onaj se […]
Crni pesniče, dojka devicete opseda,žučljivi pesniče, život vrii grad gori,i nebo se rastače u kiši,tvoje pero grebe u srcu života. Šuma, šuma, oči vrvepo namnoženim pinjolima;olujne kose, pesniciuzjahuju konje, pse. Oči besne, jezici prevrćunebo navrlo u nozdrvekao mleko dojiljsko i modro;obešen sam o vaša usta,žene, tvrdih srca sirćetnih. Antonen Arto