Jasan Pogled
Životno iskustvo? Šta je to što se tako patetično zove životnim iskustvom? Tragovi udaraca i celova? Prepravljene uspomene? Događaji bez reda i svrhe u vreći vremena? Ta, ja sam na dan mog “oslobođenja” – neka mi oproste za ovaj ništavan izraz – bio okrutno izigran od čoveka koji bi prema […]
Borislav Pekić o smrti Postoji li žudnja za smrću vrste? Žudnja za smrću kod pojedinaca nesumnjivo postoji. Ali postoji li ona kod vrste? Jedna vrsta koja bi nesvesno osećala svoj promašaj i potpuni nedostatak stvarne perspektive, premda ne bi to priznala ni svojom filosofijom, ni svojom religijom, no svojim […]
Ponovo pročitati: Pisanje ili nostalgija (1) Prijateljsko dopisivanje Izdavačka kuća „Fraktura” iz Zagreba objavila je knjigu Mirka Kovača. Rečima izdavača Seida Serdarevića: „’Pisanje ili nostalgija’ naslov je koji savršeno opisuje sadržaj ove knjige od desetak eseja i zapisa u kojima uz uvijek prisutnu autobiografsku i memoarsku notu Mirko Kovač […]
Piše: Jasmina Lukić Unutrašnji mehanizmi kontrole teksta koju Pekić uspeva da ostvari u Runu mogu se najbolje pratiti na nivou detalja. Uzmimo za primer belu fleku koja se neposredno pred smrt pojavljuje na čelu Simeona Gazde (Komentar 74 – Zlatno runo VI, str. 340 i 359). Sasvim racionalno, njegovi […]
Piše: Jasmina Lukić (Predgovor knjige “U traganju za zlatnim runom”) “Život je mistrion ke frontida, tajna i briga” Kir Simeon Njegovan Kako se pokazalo tokom poslednjih nekoliko godina, pored grandioznog proznog dela, Borislav Pekić je ostavio iza sebe i veliki “paralelni” opus dnevničkih zabeležaka, komentara i studija vezanih […]
Publikovano u Odabrana dela Borislava Pekića, knjiga 12, Tamo gde loze plaču, (str. 373-376 ) – Beograd, Partizanska knjiga, 1984, © Borislav Pekić. Koliko sam puta, silazeći liftom, posle neke izgubljene situacije, nalazio prave postupke, kojih se tokom nje nisam setio, koliko puta u liftu imao argumente, koji su mi, […]
Tamo gde loze plaču, Službeni glasnik 2012, Copyright © Borislav Pekić BORISLAV PEKIĆ: »ZBOG DRUGIH I ZA DRUGE« Na prijemu NIN-ove nagrade 23 februara 1971. godine držim svoj prvi i jedini govor u životu: »Dozvolite mi da, primajući ovo visoko književno priznanje, izložim i neke sumnje koje, pored svojih ubeđenja, […]
Iz knjige intevjua Borislava Pekića “Vreme reči”, BIGZ 1993, (str. 124- 126). “Pekićev roman o Londonu” – deo razgovora koji je vodila Vesna Kesić, “Start”, Zagreb, 2. 6. 1984. (…) “To wait and see”, čekati pa videti, čini mi se da najbolje odražava prirodu njihovog duha, pa i istorije. […]
Piše: Ana Radun Tomić Pekić se bori protiv privida pomešanog sa starim vrednostima, tabuima, nametnutim oblicima društvene svesti i diskriminacijom istine Naslov: Vreme čuda, Borislav Pekić (Laguna, 2012) Delo je parcijalna hronika koja ne ignoriše kauzalne odnose između događaja. Odnos uzroka i posledice, i to ne samo u pojedinačnom slučaju, već […]
Piscima ispovesti, dnevnika, memoara i autobiografija Čovek pokolje porodicu, njih sedmoro na broju. Zatim o tome napiše knjigu. Porodicu zakopamo, knjigu čitamo. Ako je, zahvaljujući nepismenosti ili neshvatanju vremena, ipak ne napiše, naći će se već neki novinar ili književnik. Pri tome nas iskreno zaprepašćuje izvesna neblagodarnost unesrećenih prema onome […]