Čovek,isturen u ideji neba kao registar bola,opipava ga srodnost bola i haosa,iznedre ga tektonski poremećaji reči navisoravni bitaka, smisla, opstanka. Čovek,priklješten između dve ideje o životu i smrti,opasač tame ga steže predviđajući isturenu poziciju reči sloboda.Juriši podnevlja, vekova, padova, moraga sažimaju u sebe.Ustanci reči, vekova, brazdi našeg govora se slivaju […]