Jasan Pogled
XVII Kakva mešavina Prirode u mom tanjiru! Moje sestre biljke Družbenice izvora, svetiteljke Kojima se ne moli niko.. A njih seku i one stižu na našu trpezu I u gostionicama bučni gosti Što dolaze svečano uparađeni Traže „salatu“, nehajno… I ne misleći da time od Majke- Zemlje Ištu njenu svežinu […]
XVI Šta bih dao da mi život bude volujska zaprega Što škripi drumom izjutra rano I vraća se tamo odakle je došla, Istim putem, kad već pada tama noćna. Ne bi mi bile potrebne nade – točkovi bi mi bili dosta.. Moja starost ne bi znala šta su bore nit […]
XIV Slabo ja marim za rime. Retko se Nađu dva jednaka drveta, jedno pored drugog. Mislim i pišem kao što cveće ima boju Ali moj način izražavanja nije toliko savršen Jer mi nedostaje božanska jednostavnost Da ceo ja budem samo svoja spoljašnjost. Gledam i raznežim se, Raznežim se kao […]
XIII Lak, lak, kao dah, Pirka neki lahor lak, I prolazi, lak kao dah. A ja ne znam šta mislim Nit se trudim da to znam. Alberto Kaeiro (Fernando Pesoa)
XII Vergilijevi čobani svirali su frule i druge instrumente I pevali o ljubavi bukvalno. (Uostalom – nikad nisam čitao Vergilija. Zašto bih morao da ga čitam?) Ali Vergilijevi čobani, sirotani, svi su oni Vergilije, A Priroda lepa i drevna. Alberto Kaejro (Fernando Pesoa)
X “Zdravo, čuvaru stada, Što ukraj druma stojiš, Vetar koji prolazi o čemu ti zbori?” “Kaže da je vetar, i da prolazi I da je prolazio i ranije, I da će prolaziti i ubuduće. A šta tebi kazuje?” “Mnogo više od toga, Govori mi o mnogim drugim stvarima. O sećanjima […]
IX Ja sam čuvar stada. Stado su moje misli A moje su misli svi opažaji. Mislim očima i ušima I rukama i nogama I nosom i ustima. Misliti jedan cvet znači videti ga i omirisati A pojesti neki plod znači saznati njegov smisao. Zato, kad se po vrelom danu Rastužim […]
VIII Jednog podneva, na izmaku proleća, Usnio sam san jasan kao fotografija. Video sam Isusa Hrista kako silazi na zemlju. Spuštao se niz padinu neke gore Ponovo pretvoren u dete. Trčkarao i valjao se po travi I brao cveće da bi ga bacao I smejao se da se sve orilo. […]
VII Iz mog sela vidim sve što se sa zemlje može videti od vasione… Zato je moje selo veliko kao bilo koje drugo mesto, Jer ja sam po meri onog što vidim A ne po meri svoje visine… U gradovima život je manji Nego ovde u mojoj kući na vrhu […]
VI Ko o Bogu misli, odriče mu poslušnost, Jer je Bog hteo da ga ne spoznamo, I zato nam se nije ukazao… Budimo jednostavni i mirni, Kao potoci i drveće, I Bog će nas voleti i učiniti Da budemo lepi kao drveće i potoci, I daće nam zelenilo svog proleća, […]