Jasan Pogled
V Ima prilično metafizike u nerazmišljanju ni o čemu. Šta mislim ja o svetu? Otkud znam šta mislim o svetu? Kad bih se razboleo, mislio bih o njemu. Kakvu predstavu imam o stvarima? Kakav je moj sud o uzrocima i posledicama? Šta sam dokučio o Bogu i duši O stvaranju […]
IV Večeras se sručila oluja Niz padine neba Kao kakva silna lavina… Kao da neko s visokog prozora Stolnjak istresa, A mrvice u padu stvaraju izvesnu buku, Jer padaju sve u isti mah, Kiša je s neba padala I puteve zamračila… Kada su munje vazduh zaparale I zatresle prostor Kao […]
II Navikao sam da hodam drumovima. Gledajući pri tom i levo i desno, I da se katkad osvrnem unazad… A ono što vidim svakog časa To još nikad ranije video nisam, I savršeno sam toga svestan… Umem da se prepustim onom suštom ushićenju Koje bi doživelo dete ako bi, pri […]
I Ja nikada nisam čuvao stada, Ali, kao da jesam, Moja je duša poput čobanina, Poznaje vetar i sunce zna I ide pod ruku s godišnjim dobima Korača napred i gleda. Svekoliki mit Prirode bez ljudskog prisustva Dolazi da sedne kraj mene. Ali ja sam tužan kao zalazak sunca U […]
Ni od čega ne ostaje ništa. Ništa nismo. Malo smo se na suncu i vazduhu zadržali Dok nas ne zatrpa zagušljiva tmina Iz zemlje trošne, nametnute. Odloženi leševi što su proklijali. Zakoni neumitni, kipovi znameniti, završene ode – Sve ima svoj grob. A ako mi, plot Koju neko unutarnje sunce […]
Učitelju, vedri Svi su sati Koje mi gubimo. Ako u njihov gubitak, Kao u vazu, Cveće stavimo. Nema tugovanja Ni radosti nema U našem životu. Treba da znamo, Mudraci nesmotreni, Ne da ga živimo, Već da ga prođemo, Spokojni, vedri, Da imamo decu Za učitelje, I oči pune Prirode.. Na […]
1888. Na lisabonskom Trgu svetog Karlosa, na četrvrtom spratu kuće koja je gledala na pozorište i crkvu, 13. juna, na Dan svetog Antonija, zaštitnika Lisabona, u 15 sati i 20 minuta, rodio se Fernando Pesoa (Fernando Antonio Noqueira Pessoa). Bilo je to prvo dete u porodici Žoakima de Seabre Pesoe […]
U stravičnoj noći, prirodnoj suštini svih noći, U besanoj noći, prirodnoj suštini svih mojih noći, Prisećam se, budan,u nelagodnom dremežu, Prisećam se onog što sam učinio i što sam mogao da učinim u životu. Prisećam se, i neka teskoba Podilazi me kao jeza ili strah. Nepopravljivost moje prošlosti – to […]
Piše: Jasmina Nešković Zagonetka zvana Pašeko Epizodna i tajanstvena pojava Koelja Pašeka u sazvežđu Pesoinih heteronima i danas predstavlja zagonetku, a njegova poema „S one strane drugog okeana“, napisana u slobodnim stihovima bez interpunkcije, zauzima posebno mesto u opusu portugalskog pesnika. U Pesoinoj bogatoj i raznovrsnoj rukopisnoj zaostavštini nije pronađena […]
Tamo nije bilo struje. Zato sam se u postelju zavukao I čitao, pri čkiljavoj svetlosti lojanice, Ono što mi se našlo nadohvat ruku – Bibliju, na portugalskoma (zanimljiva stvar!) priređenu za protestante. I pročitao stranice “Prve poslanice Korinćanima”. Oko mene preterani mir palanačke noći. Kao da je, naprotiv, stvarao nesnosnu […]