Zamisli mladog čoveka, samog, bez ikoga. Par kišnih kapi na staklu je trenutak kad počinje da piskara. Živeo je u podrumu gde su mu miševi pravili društvo. Voleo sam njegovu srčanost. Par vrata dalje neko je pustao Segovijine ploče citav dan. Nikad ne napušta sobu, i niko ga ne krivi […]