Mislim tuđe misliKradem svoje vremeProvlačim gaIzmedju oblaka, snova,Daljine i snega… Kada poželimDa ti nedostajemOdsanjam pesmuZatvorim očiI na kaldrmi zamislimCvet beli. Kada te nemaJer tako hoćuZaledim osmehU sebi kažem imeUdahnem dubokoI pomislim Tako mi nedostaješ… Miroslav Antić