Jasan Pogled
“Nemam nameru da se povodim za žanrom autobiografije, za koji sam već dovoljno puta rekao koliko je i konvencionalan i iluzoran. Ovde bih samo pokušao da sakupim i iznesem nekoliko elemenata za jednu auto-socioanalizu. Ne krijem izvesnu zebnju, koja umnogome prevazilazi uobičajeni strah da ću biti pogrešno shvaćen. Zašto i, […]
Knjiga „Ko je pojedinac? Genealoško propitivanje ideje građanina“ odigrava se u 19. veku, u viktorijanskoj Engleskoj. Pitanje koje u naslovu postavlja donekle je apsurdno kako na nivou svakodnevnog jezika, tako i u ravni političke filozofije. Reklo bi se da je pojedinac osnovna jedinica političkog mišljenja, kategorija primenjiva na svakoga. Pažljivim […]
Eseji i govori 2002–2013 Ovu zbirku eseja i govora proslavljenog švajcarskog pisca i univerzitetskog profesora Adolfa Muschga otvara esej o Velázquezovoj slici „Tkalje“, u kom Muschg već demonstrira sav svoj raskošni talenat za analizu, za neobične uvide koji intelektualno razgaljuju, za lucidne analogije kojima u osnovi leži neumoljiva erudicija. Sav […]
“Istorija antičke retorike” sinteza je višedecenijskog bavljenja antičkom retorikom Džordža A. Kenedija, renomiranog američkog stučnjaka za retoriku i profesora klasične filologije, komparativne književnosti i retorike na Univerzitetu Severne Karoline (SAD). Ona spada među najbolje priručnike za antičku retoriku koji trenutno postoje u globalnim okvirima. Delo čine, pored predgovora, trinast poglavlja, […]
„Semjuel Beket i Frensis Bejkon su dve ličnosti koje su se pojavile nekoliko godina nakon Drugog svetskog rata a čije se delo na različite načine bavilo dramom gubitka i očajanja; obojica su, reklo bi se, prisustvo čoveka u svetu videla kao nešto čudno i gotovo komično besmisleno. Stoga nije slučajnost […]
O poreklu savremene istoriografije i istorijskim pitanjima Erling Sandmu, norveški istoričar, ispisuje genealogiju savremene istoriografije, daje pregled njenih metoda i ciljeva, počev od Herodota i Tukidida, preko Jevsevija Kesarijskog i Avgustina, renesansnih i prosvetiteljskih istoričara, pa sve do Leopolda Rankea, škole Anala i poststrukturalizma. Kako možemo znati nešto pouzdano o […]
Diktatura razuma na Zapadu U detaljnoj anatomiji modernog društva i njegovog političkog, ekonomskog i kulturnog porekla, Džon Ralston Sol istražuje razloge za sve dublji osećaj krize i konfuzije. Zapadni svet je pun paradoksa: neprestano se govori o ličnoj slobodi, ali nikada ranije nije postojao veći pritisak da se saobražavamo i […]
U ovoj studiji se raspravlja o problemima koje su stvorili novi životni uslovi nastali posredstvom čovekovog viševekovnog delovanja na prirodu. Početak 21. veka obeležili su pokušaji da se na teorijskoj i praktičnoj ravni odgovori na mnogobrojne ekološke izazove koje je proizvela eksploatacija živog i neživog sveta. Kao ključni pojam u […]
Priredio Dejan Aničić „Rolan Bart bez premca oživljava književnu misao. Koliko je odvažan u formulaciji novih pravila razumevanja književnosti, toliko je i provokativan u odbacivanju starih. Čitati ga znači biti naveden na bolje i prijatnije promišljanje na temu šta je to književnost, kao i na temu same prakse pisanja i […]
Poezija u Velikom ratu, revolucija i transformacija Evrope „Većina ratnih pesnika nikad nije nameravala da svojim stihovima ublažava neopisivo stradanje Evrope. Njihovo delo optužuje, analizira i opisuje, iako ponekad podbada ili prikriva. Najvažnije je da je posredi delo učesnika – pesnika koji stoje ne iznad događaja, ili sa strane, nego […]