Jasan Pogled
Knjiga Svakodnevni život Frojda i njegovih pacijenata belgijske književnice i psihoanalitičarke Lidije Flem, nije klasična biografska studija i nije joj cilj samo da pruži uvid u mnoštvo detalja koji se odnose na Frojdov život, život njegove porodice, prijatelja i pacijenata. Ona vešto selektuje brojne podatke iz privatnog života (Frojd je […]
Znam da Vi, gospodine Guy Verhofstadt, predstavljate vrstu političke klase koja veruje da globalni uticaj može da se postigne samo bombardovanjem“. Ovakvu i brojne slične kritike na račun militarizma, zloupotrebe moći, čestih vojnih intervencija koji nisu doveli ni do kakvog poboljšanja (u Iraku, Avganistanu, Libiji) godinama je u Evropskom parlamentu […]
Čovek kao element strukture Žil Delez, Po čemu se prepoznaje strukturalizam?, Karpos, Loznica 2020 prevod Milica Rašić i Goran Bojović Po čemu se prepoznaje strukturalizam? Pitanje koje nas danas stavlja pred iste muke kao i 1967. kada je Žil Delez odlučio da mu posveti pažnju. Pritom, strukturalizam koji se dovodi […]
Tekst Georga Zimela o siromaštvu zanimljiv je i koristan na više načina. Kao prvo, rasvetljava probleme definisanja siromaštva i omogućuje razumevanje načina uspostavljanja kategorije siromašnih i veza siromašnih sa društvom u celini. Zimelov konstruktivistički pristup rigorozan je i istraživački plodan: on prekida sa svakovrsnim naturalističkim ili substancijalističkim shvatanjima koja su […]
Misaoni činovi su beznadežno rasipnički, individualni, ali retko originalni, neuračunljivi, ali i sputani u granicima jezika. Misao je sveprisutna – možemo na trenutak prestati da dišemo, kaže Džordž Stajner, ali ne i da mislimo. Svi misle, kako onaj ko osmišljava složene geometrijske teoreme, tako i onaj ko ne ume da […]
Priredio Dejan Aničić Tvrdnja da je psihoanaliza egzaktna nauka koja ima svoj zasebni i povlašćeni predmet izučavanja –nesvesno, mnogima nije ubedljiva, a ni vera u efikasnost psihoanalitičke tehnike i metodologije nije raširena. Međutim, kada je u pitanju psihoanalitička teorija, malo je onih koji sumnjaju da je ona bitno izmenila način […]
Za razliku od čuvenih prosvetitelja – Voltera, Rusoa i Didroa – njihov španski preteča, benediktinski jeromonah Benito Heronimo Fejhoo (Benito Jerónimo Feijoo, 1676–1764), u svoje napade na neznanje, predrasude i sujeverja, uključio je i tadašnje rasprostranjeno verovanje da su žene u svakom pogledu inferiornije od muškaraca, a pogotovu u intektualnim […]
Slavni period strukturalizma koji svoj vrhunac doživljava polovinom 60-ih godina 20. veka, period majstora-mislilaca, izgradio je novu viziju sveta, novi pogled na razočaranu modernost, privilegujući istovremeno nesvesni karakter društvenih fenomena i znak umesto značenja. U prvom tomu Istorije strukturalizma, Fransoa Dos prati i opisuje, počev od Levi-Strosa i Romana Jakobsona, do […]
“Nemam nameru da se povodim za žanrom autobiografije, za koji sam već dovoljno puta rekao koliko je i konvencionalan i iluzoran. Ovde bih samo pokušao da sakupim i iznesem nekoliko elemenata za jednu auto-socioanalizu. Ne krijem izvesnu zebnju, koja umnogome prevazilazi uobičajeni strah da ću biti pogrešno shvaćen. Zašto i, […]
Knjiga „Ko je pojedinac? Genealoško propitivanje ideje građanina“ odigrava se u 19. veku, u viktorijanskoj Engleskoj. Pitanje koje u naslovu postavlja donekle je apsurdno kako na nivou svakodnevnog jezika, tako i u ravni političke filozofije. Reklo bi se da je pojedinac osnovna jedinica političkog mišljenja, kategorija primenjiva na svakoga. Pažljivim […]