Jasan Pogled
“Atinjanima, dok su vodili žestok megdan sa Filipom Makedonskim, iznenada je stigao glasnik sa njegovim pismima koja im je ponudio. Otvorili su sva, osim onih upućenih njegovoj ženi koja su mu vratili neotpečaćena. ’Uljudnost i plemenitost istinske veličine’, primećuje Plutarh.“ U naše doba sveopšteg elektronskog nadziranja i špijuniranja “uljudnost i […]
Religija zabranjuje i nalaže seks, osuđuje i blagosilja, kažnjava i nagrađuje. Pol našeg seksualnog partnera, bračni status, boja kože, religija i kasta mogu nam doneti spasenje ili prokletstvo. Dok hrišćanke adolescentkinje u Americi posećuju balove na kojima obećavaju Bogu da će se suzdržati od seksa dok ne stupe u brak, […]
Altiser, Borej, Delez, Derida, Fuko, Ipolit, Kangilem, Kavajes, Lakan, Laku-Labart, Liotar, Fransoaz Prust, Sartr, Žil Šatle Tekstualni “Panteon” Alena Badijua je drugačiji manifest za filozofiju. U njemu su skupljeni omaži preminulim francuskim filozofima 20. veka, koji su nastali različitim povodima tokom poslednjih trideset godina. Badiju u tim portretima ne opisuje […]
„Čudno ludilo obuzelo je radničku klasu svih zemalja u kojima vlada kapitalistička civilizacija. Ovo ludilo je izazvalo individualnu i društvenu bedu, koja muči tužno čovečanstvo već dva veka. To ludilo jeste ljubav prema radu, ona neobuzdana strast za radom koja ide čak do iscrpljivanja vitalnih snaga individue i njenog potomstva. […]
U razmatranju termina „diskurs“ moramo se prisetiti da on nije ekvivalent „jeziku“, niti treba da mislimo da postoji prosta veza između diskursa i realnosti. Diskurs ne prevodi prosto realnost u jezik; njega pre treba videti kao sistem koji strukturira način na koji percipiramo realnost. U Poretku diskursa tvrdi: „Ne smemo […]
„Niko nije beznadežnije porobljen od onih koji pogrešno veruju da su slobodni.“Johan Volfgang fon Gete U uticajnom eseju „Ideologija i državni ideološki aparati“, Luj Altiser (1918-1990) analizira načine na koje funkcionišu ideološki državni aparati u cilju očuvanja i reprodukovanja postojećih društvenih i ekonomskih odnosa. Za razliku od državnih represivnih aparata […]
Za razliku od Karla Marksa i tzv. “ekonomskih determinista“ koji tvrde da ekonomska organizacija društva određuje svaki važan društvenog života, za Maršala Mekluana (1911-1980), jednog od najuticajnijih teoretičara medija 20. veka, presudni uticaj na društvo i njegovu evoluciju imaju tehnološki pronalasci i to naročito oni koji se odnose na sredstva […]
Dugo se smatralo da su mediji svemoćni i da je proces komunikacije od pošiljaoca do primaoca jednostavan i linearan: pošiljalac stvara (kodira) poruku, fiksira značenje i šalje je do primaoca koji poruku prima (dekodira) na statičan i nepromenljiv način. Za Stjuarta Hola, međutim, proces medijske komunikacije nije ni izbliza tako […]
Dok govorim, ja nikada nisam samo “mali drugi” (pojedinac) koji komunicira s ostalima koji su “mali drugi”: tu uvek mora biti prisutan veliki Drugi. Ovo nezaobilazno upućivanje na Drugog je tema neslane šale o ubogom seljaku koji se, nakon što je doživeo brodolom, nađe na pustom ostrvu sa, recimo, Sindi […]
Kolin Krauč tvrdi da su pad društvenih klasa koje su omogućile stvaranje aktivne politike sa uporištem u širim slojevima i uspon globalnog kapitalizma doveli do stvaranja samozadovoljne političke klase kojoj je prevashodno stalo da izlazi u susret poslovnim interesima klase bogatih, nego da sprovodi političke programe koji se bave rešenjem […]