Jasan Pogled
Ne znam da li je Albanka uspela, ili njen muž, da izmeni narav mog učitelja talijanskog jezika, idućih dana, ali je gospođica della Cloetta opet došla i pristala, ipak, da čitamo Michelangela. Možda joj je savetovao i njen otac, profesor, čuveni arheolog, koji je, idućih dana, naš dijalog o Michelangelu […]
Kad se u mom društvu raščulo, da mi se žena vraća u Rim, započinju, u Rimu uobičajena, zadirkivanja (seccatura), supružnika, u takvoj prilici. Svi me pitaju: a šta će sad gospođica della Cloetta? Pa se smeju. Kome će sad da daje časove talijanskog jezika? Gospođica, koju pominju, bila je ćerka […]
Idući dan, u vozu, do Siracuse, moja žena i ja, prepiremo se, opet, o tom govoru Perikla, nad poginulima. Ja sam činio sve, da joj dokažem, da je socijalni, religiozni, društveni, literarni, anegdotski, položaj žene, u antičkoj Atini, bio takav, da je sasvim logično i lepo to što je Perikle […]
Taormina je sad puna sveta, auta, turista, snobova, ali u ono predratno doba, u rano proleće godine 1939, nije bila takva. Bila je pusta, tako reći, prazna i nas dvoje bili smo retki gosti. Oni koji su tada sedeli, zagrljeni, u antičkom teatru, u ruševini, u Etnu zagledani, bili su […]
Sudeći prema pismima, koja sam od nje imao, i, prema beleškama, koje sam pisao, nju je najviše očaralo to paljenje lampi, u Fiorenzi, koje smo, tu, svako veče, gledali, sa hotelskog balkona, u Fiesoli. Što je bilo još čudnije, ona je mirno govorila o tome, da će i drugi posle […]
Godina 1940. završavala se tako, u Rimu, kako to nisam očekivao. U snegu. To je retkost u Rimu. U prošlom stoleću stranci su u takve dane obično odlazili da vide Colloseum u snegu. To se smatralo da je jako romantično. Ja sam tog decembra spaljivao svoje papire u Rimu, čitao […]
Uoči napada na Grčku, Rim je, sa dubokim osećanjem teatralnog u međunarodnim događajima, otpočeo da počasnu stražu smenjuje jednim vodom albanske garde, koja je ulicama Rima prolazila u belim ogrtačima i sa belim, arnautskim kečetima na glavi. Bili su to, ponositi, birani, ljudi. Imali su i svoju zastavu. O njima […]
Kao što grudva snega kad klizne niz dolinu, naraste u strašan i silan, tvrd, usov, iako je dotle bila meka, tako da zagrmi i da je svi čuju, Rim je počeo da brblja o mojoj zemlji kad je uspostavila, posle toliko godina, odnose, sa SSSR. Svi moji poznanici, te jeseni, […]
Tih dana, pored mog novog anđela čuvara, Karin Nordstroem, ja u Rimu, skoro svako veče, imam da slušam i ono, što mi njen rođak govori, telefonom — ne znam zašto. Da su Šveđani, imućni, a osim toga i snobovi, tako, da ne pitaju šta telefonski razgovori, dugi telefonski razgovori — […]
Svud sam kod kuće, u Italiji. Miloš Crnjanski, Kod Hiperborejaca „Za onoga koji sanja da promeni svoj život, ili život uopšte, putovanje je najjednostavniji način.“ (Todorov 1994: 262) Veliki, „profesionalni“ (mada neretko i nevoljni) putnik bio je i Miloš Crnjanski; ponekad impresionista, ponekad egzot, najčešće alegorista i filozof; na kraju […]